Ако нисте знали, само захваљујући овом часном човеку, муфтији Мухамеду Шефкету ефендији Курту из Тузле, у том граду за време Другог светског рата, није било…
View More Муфтија Мухамед ШефкетКатегорија: XX vek
XX век. Српски народ је у овом веку у ратовима претрпео страдање које се граничи с геноцидом. Нажалост озбиљан попис жртава почео је тек на стогодишњицу Великог рата. Иницијативу за овај цивилизацијски посао, дао је Музеј геноцида у Београду који нема изложбене просторије.
Не постоји место на коме се може видети приказана целокупна слика српских страдања. XX век страдања нашег народа почео је Првим балканским ратом када је „освећено Косово“. Страдање се завршило НАТО агресијом 1999. после које су међународне војне снаге преузеле управу над Косовом и Метохијом.
– Срби нису свесни колике су жртве поднели, јер их нису ни пописали ни анализирали разлоге страдања, због чега је политичка и друштвена елита често доносила погрешне одлуке – каже проф др Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја геноцида. – Због тога стално трпимо нове жртве, не само у ратовима, већ и у миру. Поразан је губитак младих људи који се одричу идентитета, нарочито оних који се иселе у иностранство.
Циљ пописивања жртава није добијање баналне цифре, већ развој свести да су страдале стварне особе, а не бројеви. То подразумева и размишљање о смислу и последицама тог жртвовања.
– Попис жртава значи суочавање с грешакама политичких елита које су неразумно жртвовале људске ресурсе и идентитет српског народа за туђе циљеве – каже др Ђурић. – Прича о жртвама није оправдање дефетизма. Нисмо једини народ који је трпео, погледајте Јевреје, Русе, Пољаке, Немце. Срби су показали кроз историју изузетну виталност и кад извучемо поуку из старих страдања, сигуран сам да ћемо моћи да се регенеришемо.
Мојковачка битка
Мојковачка битка 1. Најневероватнији пример жртвовања себе за другог у нашој новијој историји представља Мојковачка битка, која се у свом својем сјају, али и ужасу,…
View More Мојковачка биткаНикола Тесла ”аустријски” научник
Након што су 1921. године једне америчке новине погрешно пренеле да је Никола Тесла ”аустријски” научник, Тесла је примио писмо адвоката Ђорђа Муњаса из Филипсбурга,…
View More Никола Тесла ”аустријски” научникИрска помоћ српској војсци 1915. године
КАД СУ ИРЦИ КРЕНУЛИ НА БУГАРЕ ДА БИ ПОМОГЛИ СРБИМА Децембар 1915. године. Србија пред колапсом, нападнута од три велике силе, Аустроугарске, Немачке и Бугарске.…
View More Ирска помоћ српској војсци 1915. годинеИстина о одмазди четника у селу Вранић 1943. године
Сваки пут када неко помене име генерала Драгољуба ”Драже” Михаиловића и улогу његове Југословенске војске (популарно назване ”четници”) за време Другог светског рата, помиње се…
View More Истина о одмазди четника у селу Вранић 1943. годинеДа ли је 1918. године могла да се направи опција велике (значајно проширене) Србије?
Да ли је 1918. године могла да се направи опција велике Србије? Каратак одговор, што се историјске науке тиче, НИЈЕ! А сада ћемо образложити и…
View More Да ли је 1918. године могла да се направи опција велике (значајно проширене) Србије?Борбе за ослобођење Старе Србије
Ово је слика српске борбе за Стару Србију. Већина ове територије данас на жалост није у саставу наше земље. Данас испада да је све ово…
View More Борбе за ослобођење Старе СрбијеАлександар Карађорђевић је први Србин који је летео авионом
Први Србин који је летео авионом био је тадашњи престолонаследник српског престола Александар Карађорђевић. То се догодило априла 1910. године. Увидевши огроман потенцијал ратне авијације…
View More Александар Карађорђевић је први Србин који је летео авиономДан примирја на српски начин
Дан примирја на српски начин и једна кратка прича о томе! Сваке године, 11. дана 11. месеца обележава се крај Великог рата. А да би…
View More Дан примирја на српски начинВојвода Јован Стојковић познат под надимком “Бабунски”
Један од највећих српских јунака и ратника умро је од последица епидемије Шпанског грипа, а не у силним бојевима у којима је учествовао. Наравно, ради…
View More Војвода Јован Стојковић познат под надимком “Бабунски”