Као што знате, дан уочи Божића зове се „Бадњи дан“, а ноћ која следи „Бадње вече“, због тога што се тога дана и те, вечери…
View More Бадњи дан и Бадње вечеКатегорија: Srpski folklor
Српски фолклор је име за уметност која, у устаљеним традиционалним облицима, живи у нашем народу.
Ова уметност прелази од старијих на млађе. Дуг развојни и вековни пут утицао је на преношење оригиналности народних творевина. Као и све остало, народна уметност еволуира. Ово се у музици лако уочава на песмама са истим текстом које се на разним удаљеностима интерпретирају на разне начине.
Исто се дешава и са народним играма: народна кола данас и она од пре педесет година, иако са истим именима и називима, разликују се. Народни дух, најснажнији покретач свих идеја у уметности, никада не мирује.
Народ обавезно и увек ствара своју уметност, са својом етиком и посебном карактеристиком. Проучавајући фолклор научници реконструишу духовну вредност и културну прошлост народа. Музички фолклор преноси се предањем и помаже нам да упознамо народно стваралаштво прошлих епоха.
Свети Никола као Божић Бата
Код Словена легенде се везују за Деда Мраза као злог чаробњака старца Мраза који је имао моћ да заледи људска бића. Отимао је децу и…
View More Свети Никола као Божић БатаТодорци
Тодорци су мрачни коњаници, који су код старих Срба спадали у ред злих бића. Сваки јахач је буквално повезан са својим коњем и огрнут тамним…
View More ТодорциСрбин воли своје дрвеће
Још је Данац Ханс Кристијан Андерсен 1842. године говорио како „Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине, и као што Данац воли…
View More Србин воли своје дрвећеПетао у српској митологији
Петао игра нарочиту улогу у српској митологији. Мрвама које се покупе са трпезе Бадње вечери, па заједно са кукурузом и преосталим зрневљем жита које је…
View More Петао у српској митологијиВласи
Власи су романофона етничка заједница која углавном живи у источној Србији и на Приморју српских земаља. Говоре влашким језиком, који припада групи источнороманских језика, као…
View More ВласиСтрибог
Стрибог је у српској митологији бог водених и ваздушних струјања као и речних токова. Сви ветрови сматрају се његовим унуцима. Најстарије пронађено његово помињање је…
View More СтрибогКараконџула
Караконџула је назив за ноћног демона у српском народном веровању. Караконџуле су искључиво женски демони са ликом старице, великим ноктима и гвозденим зубима; појављују се…
View More КараконџулаСварог, отац и створитељ богова
Сварог је отац и створитељ богова и једно од највиших божанстава старих Срба. Он је праотац земље и свакога рода и плода. У сну је…
View More Сварог, отац и створитељ боговаПокладе
Покладе су, према народним обичајима, сеоска весеља уочи великих постова. Па стога, називи српских поклада су везани за називе Васкршњог, Божићног, Петровског и Великогоспојинског поста.…
View More Покладе