Skip to content

Случај Рачак – непосредан повод за бомбардовање Југославије 1999. године

Елиминисање терористичког батаљона ОВК под називом “Садик Шаља” од стране МУП-а Србије у селу Рачак код Штимља, послужило је као непосредан повод за бомбардовање НАТО 1999. године.

Полиција Србије покушала је 15. јануара 1999. године да ухапси припаднике терористичке ОВК, који су се укопали у ровове око села Рачак и наоружани аутоматским оружјем почели да убијају и тероришу околно српско становништво, као и припаднике војске и полиције.

У маестрално изведеној полицијској акцији елиминисан је целокупан батаљон без жртава међу полицајцима, док је са друге стране у отвореној оружаној борби убијено око четрдесет албанских терориста и заплењено њихово оружје. 

Међутим, надлежним судским органима Републике Србије није било дозвољено да заврше истрагу.

Следећег јутра, 16. јануара, у Рачак долазе припадници мировних посматрача Верификационе мисије ОЕБС-а на челу са америчким обавештајцем и дипломатом Вилијамом Вокером. 

Праћени армијом западних новинара и камера, Вокер и његова мисија затичу лешеве по селу, а највећи њихов број у јарку недалеко од центра села. 

Вилијам Вокер то проглашава масакром, а снимци и извештаји са оваквом констатацијом обилазе читав свет. Српска полиција и држава Србија одмах су проглашени кривим за масакр, иако су упућени деманти. 

Формира се заједнички форензички тим југословенских и међународних форензичара, како би се утврдила пуна истина о догађајима у селу Рачак. 

Иако су над телима албанских мушкараца пронађених у Рачку вршене аутопсије у сарадњи српских и међународних патолога, фински патолог Хелена Ранта, која је предводила међународни тим, на конференцији за штампу 17. марта 1999. године у Приштини, изјављује како је у Рачку дошло до “злочина против човечности”, чиме се потврђује да је дошло до масакра за који су окривљени српски полицајци.

Ова лажна квалификација послужила је челницима НАТО земаља да отпочну бомбардовање наше земље.

Године 2008. Хелена Ранта, у аутобиографској књизи навела је да је извештај о обдукцијама у Рачку писала под великим притиском Вилијама Вокера и Министарства спољних послова своје државе Финске. Ранта пише да је Вокер у зиму 1999. године, тражио од ње да у извештају буде убедљивија о наводним српским злочинима у Рачку и да су тројица цивилних службеника финског министарства тражила “дубље закључке” у извештају. Вокер је чак преломио дрвену оловку напола и гађао је њеним деловима, јер није био задовољан њеним наводима у којима она није користила “довољно убедљив језик” када је реч о акцији српске полиције. 

Закључак Хелене Ранте из 1999. године, као и медијска кампања, послужили су као изговор лидерма земаља НАТО да започну ваздушне ударе на Србију како би спречили даљу “хуманитарну катастрофу”.

Хавијер Солана, генерални секретар НАТО, тада је рекао да НАТО: “Oсуђује масакр косовских Албанаца који је изведен у селу Рачак прошлог петка. То представља флагрантно кршење међународног права”. 

Тони Блер, британски премијер, се осврнуо на ову акцију полиције називајући је “масакр у Рачку” у говору у парламенту којим је оправдавао потребу бомбардовања СРЈ. 

Немачки министар иностраних послова и дугогодишњи лидер немачке партије Зелених Јошка Фишер, оправдао је немачко војно учешће у иностранству, први пут од Другог светског рата изјавивши: “Рачак је за мене била прекретница”.

Државни секретар Мадлен Олбрајт је у емисији CBS-а “Face the Nation” изјавила: “Ако се сетите Рачка од пре неколико недеља, где се десио масакр, десетине људи са пререзаним гркљанима. У питању је систематско чишћење и злочин”.

Председник САД Бил Клинтон на конференцији за штампу 19. марта 1999, изјављује: “Требало би да се подсетимо шта се догодило у селу Рачак у јануару – невини људи, жене и деца одведени из својих кућа у јаругу, натерани да клече у прашини, покошени рафалима – ни због чега што су учинили, него само због онога што јесу”.

Лаж о Рачку, као и друге лажи попут масакра на сарајевској пијаци Маркале или постојања оружја за масовно уништавање у Ираку, послужили су као повод за напад САД и НАТО на суверене државе и на српски народ.

Зато је важно да никада ово не заборавимо!

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још: