Три историјска појма које нећете пронаћи у писаним изворима савременика, а које данас историјска наука користи.
Ко уђе у свет историјских извора (научи древне језике) и почне да чита оно што су писали хроничари, свештеници, чиновници, правници, секретари, цареви, краљеви, властела, трговци и остали умни људи из средњег века, приметиће да појмови, као на пример, „Византија“, „Крсташи“ и „Немањићи“ не постоје у изворима из средњег века.
Кренимо редом.
– ВИЗАНТИЈА није ништа друго до Римско царство. Тај појам „Византија“ или „Византијско царство“ је увео немачки историчар Хијероним Волф у 16. веку, како би разликовао средњовековно Римско царство, са престоницом Цариградом, које је преживело до 1453. године, од античког Римског царства, са престоницом у Риму, које је трајало до западноримског цара Ромула Августула, кога је 476. године свргао вођа варварских најамника Одоакар.
Византијско царство је, простим речима, хришћанско Римско царство, грчког језика и римског права, чију престоницу је из латиноговорећег Рима, 330. године, Нишлија Свети цар Константин, преместио у новоизграђену престоницу Константинопољ на грчкоговорећем простору.
– КРСТАШИ су појам који се користи за средњовековне витезове и војску западноевропских владара, који су под покровитељством, спонзорством и благословом Римокатоличке цркве и римских папа, предузимали војне походе (читај пљачке) против „неверника“, „пагана“ или „јеретика“ на разним тачкама Блиског истока и Европе.
За разлику од других верских ратова, Kрсташи су полазили у походе под благословом папе као вид опроштаја својих пређашњих личних грехова и аутоматски опроштај свих грехова почињених у тим походима.
Тај концепт је потпуно стран и неприхватљив за православно Хришћанство и ради се о још једној измишљотини и изуму римокатоличке цркве.
Крсташи су себе звали „ходочасници“ или „путници“, а своје походе су звали „iter“ тј. пут или „peregrinatio“ тј. ходочашће. Тек касније за њих се везује појам „crucesignatus“, што занчи „они који су обележени крстом“ захваљујући униформама које су носили.
У Француској се такође јављају појмови „crux transmarina“ тј. „крст преко мора“ који се везује за крсташке походе на хришћанском истоку и Светој земљи у источном Медитерану, као и „crux cismarina“ тј. „крст са ове стране мора“ за крсташке походе по Европи.
Појам „Крсташа“ каквог данас познајемо је измишљотина француског историчара Луиа Мембура у 17. веку, који је тај термин користио како би се боље разликовали ратови и походи са елементом личног „опроштаја грехова“ под благословом папе од других верски инспирисаних ратова.
– НЕМАЊИЋИ су свакако добили име по свом оснивачу Стефану Немањи, сину српског жупана Завиде Вукановића. Они су потомство српског племства које је из Скадра српски краљ Константин Бодин Војислављевић (1081-1099) послао у Рас да управљају српском кнежевином Рашком.
Међутим, у изворима нећете наћи да Немањићи сами себе зову Немањићима, а има историчара који их зову и династија Стефана, по првом имену свих немањићких владара, које означава Светог архиђанона и првомученика Стефана, једног од заштиника династије и једна од немањићких Крсних Слава, као и због тога што сама реч Стефан („Στέφανος“) на грчком језику значи круна, венац, слава.
Немањићи (и Котроманићи) су себе звали синови Немањини или унуци или потомци Немање итд, а именом Стефан су заправо Немањићи означавали своју повезаност са великим српским жупаном Стефаном Немањом и своје порекло од њега.
Запратите нас и на социјалним мрежама:
Прочитајте још: