Слава светог великомученика Трифуна или Свети Валентин – дан заљубљених?
АПЕЛУЈЕМО И МОЛИМО ДА СРБИ НЕ СЛАВЕ КОМЕРЦИЈАЛНИ АНТИПРАВОСЛАВНИ АМЕРИЧКИ ПРАЗНИК „СВЕТИ ВАЛЕНТИН—ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ“ или „ВАЛЕНТИНОВО“ или „VALENTINE’S DAY“!
Крсна Слава Светог великомученика Трифуна заштитника винара и виноградара прославља се сваке године 14. фебруара.
Међутим, наш лако заводљив народ, нарочито млађе генерације квази-урбаних стремљења, под утицајем кич медија и западног комерцијализма прославља тупави празник „Дан заљубљених“ тј. „Светог Валентина“, нешто што не постоји у Православљу и што је супротно не само нашој вери, већ и народним традицијама.
Зашто је прослава „Дана заљубљених“ у супротности са православним учењем и народним традицијама?
Просто зато што љубав, која је свеобухватна и потиче од Бога, и „заљубљеност“, која је хормонска, људска и обмањујућа, су два потпуно различита појма. Љубав (према породци, деци, ближњима, људима) је оно чему тежимо и чиме се ближимо Богу, а заљубљеност је пролазни хормонски надражај према особи супротног пола, која може да прерасте у истинску љубав у благословеном браку, али и не мора. И зато потребу за заљубљеношћу у односу према супротном полу, треба искључиво тражити путем свете тајне брака, који Црква благослови и то је оно што се прославља на дан венчања, а не на дан који одреде амерички филмови, учитељи енглеског језика и трговци.
Заљубљеност може често бити обмана и кушање непомјаника страстима са чиме сваки човек мора да се бори, док је циљ прави хришћански брак у љубави мужа и жене који у Светој Тајни брака постају једно.
Откуд онда да се на англосаксонском западу данас прославља некакав „Дан заљубљених“ и како то да се такав нецрквени појам заљубљености убацује у живот једног Христовог великомученика Светог Валентина?
У 18. веку у Британији почела је традиција да се на дан, када се у римокатоличком свету прославља Свети великомученик Валентин из 3. века (коме су раније припасиване исцелитељске моћи, те да је он исцелио ћерку свог тамничара која му је пред смрт написала романтично писмо) изјављује љубав тако што се у размењују поклони, цвеће и поруке љубави у романтичном заносу…
Све ово никакве везе нема са нама Православцима, иако и ми прослављамо Светог Валентина, само у сред лета, 12. августа по новом календару.
Ко је заправо био Свети Валентин?
У свом „Прологу“, Свети Владика Николај Велимировић бележи да је свештено-мученик Валентин био епископ у Италијанском граду Интерамни.
Валентин је исцелио од болести брата римског трибуна Фронтана. Кад се Херимон, син познатог философа Кратона разболео, по саветовању Фронтана, Кратон позове епископа Валентина у Рим.
Син Херимон беше сав згрчен, тако да му глава беше савијена међу колена. Валентин се затвори у собу са болесником, и сву ноћ проведе у молитви. Сутрадан изведе Херимона потпуно здравог и предаде оцу. Тада се крсти Кратон са целим домом својим и са три ученика своја. Херимон остави дом очев и оде са Валентином. У том се крсти и син епарха римског, Авундије.
Разјарен због овога римски епарх паганин ухвати Валентина, и после мучења посече мачем. Посечени беху тада и она три ученика Кратонова: Прокул, Евив и Аполоније. Њихова тела узе Авундије и чесно сахрани. Сви пострадаше 273. године и посташе становници Царства Небеског.
Обично они који славе „Дан заљубљених“, купују цвеће, иду по ресторанима, шаљу бомбоњере са срцима су они који окрећу главу од себе и свог порекла, пишу окупаторским писмом „усташицом“ и покушавају свим силама да буду модерни. Нисте модерни и ово вас сигурно неће учинити модерним! Не осуђујемо такве људе, али их у братској и сестринској љубави молимо да буду оно што су наши свети преци били и да славимо сви заједно оно шта су они славили, како доликује нама Србима и Православцима.
Српкиње, ви сте кључ у овоме и уколико кажете вашим удварачима да не славите овакав „Дан заљубљених“ и да вам 14. фебруара не купују ништа (нека вам дају поклоне свих других дана), тако ће и престати ово помодарство наметнуто са запада.
Запратите нас и на социјалним мрежама:
Прочитајте још: