Више од 1.400 римокатоличких свештеника, фратара, часних сестара су били директне убице невиних Срба током хрватског геноцида у Другом светском рату 1941-1945.
Не само то, многи од тих 1.400 свештених лица су се истицали у масовном убијању Срба, све под благословом кардинала геноцида Алојзија Степинца.
На пример, у Јасеновцу се нарочито истицао по бројним клањима Срба римокатолички фратар Мирослав Филиповћ (назван Мајсторовић ”мајстор за клање“) који је био у стању да закоље неколико хиљада људи ”србосјеком” (специјални нож конструисан за брзо и ефикасно клање) за један дан. Ту је и свећеник Перо Брзица, који је редовно побеђивао у усташким опкладама – ко ће за ноћ побити више српских заточеника у Доњој Градини.
Затим, имамо и монструозне примере логора за српску децу, чије су родитеље Хрвати претходно послали у Јасеновац или побацали по јамама.
Пример дечијег логора Јастребарско ког су водиле часне сестре ”милосрднице” на челу са часном Бартом Пулхеријом, иначе рођаком усташког доглавника Мила Будака, оснивача усташког покрета и аутора хрватског плана за решавање српског питања—”једну трећину убити, другу протерати, а трећу покатоличити”. Часне сестре ”милосрднице” су биле под непосредном јурисдикцијом и надлежношћу ”блаженог” надбискупа Алојзија Степинца, који је и сам неколико пута долазио у дечији логор. Ту се такође истицала и часна сестра Гауденција, економ дечијег логора, у ком су од изгладнеле, болесне и убијане деце правили сапун.
Имамо и сведочења да је хрватски фратар др Срећко Перић испред олтара у римокатоличкој цркви наредио верницима: ”Хрвати, идите и побијте све Србе, али прво убијте моју сестру која се удала за Србина. Када завршите са убијањем, вратите се натраг у цркву и сва ће вам дјела бити опроштена!”
Тако имамо документовани дневник усташе-логорника и римокатоличког свећеника Антона Ђурића, који је 1941. и половином 1942. вршио прави геноцид на простору Двора на Уни. Ту се види се да је лично учествовао у масовним убиствима српског живља, организовао хапшења, и слао у концентрационе логоре многе локалне Србе, с усташким војним јединицама палио је српска села. Његов дневник показује да је он био прави вођа и командант геноцида на подручју Баније: ”Отишао сам 14. травња колима из Дивуше у Костајницу и даље влаком у Загреб ради тражења упута и осталог око преуређења и преузимања свих власти за читав котар Двор. Тамо сам добио писмени декрет којим сам именован усташким повјереником за котар Двор. Из Загреба сам се вратио у сриједу, 16. травња. Одмах увече сам се састао са првацима свих села, и споразумели смо се о сваком подухвату и свему, 17. травња. Само у Двору заклао сам 80 српских чиновника и службеника”.
Хрватски свештеник из Бусоваче Еуген Гујић, касапин српске нејачи, убијао је и српске православне свештенике. Тако је забележено да је у Биљешеви код Зенице убио православног свештеника СПЦ Миладина Минића и учествовао у убиствима других српских цивила.
Свећеник Мато Могуш је био усташки повјереник за Удбину у Лици, који је давао наређења за хапшења Срба и одговоран је за убиство многих недужних људи. 13. јуна 1941. остаје забележено да је овако говорио на једном јавном скупу на Удбини: ”Иселит ћемо и истријебит српски народ у Хрватској, и бит ћу сретан када будем могао дијелити српску земљу Хрватима. Усташе ће се немилосрдно борити и истријебити све оне који не буду вјерни НДХ и њеном поглавнику и ствараоцу Анти Павелићу. Погледај, народе, ових 16 храбрих усташа, који имају 16.000 метака и који ће побити 16.000 Срба, послије чега ћемо братски дијелити Мутиличко и Крбавско поље”.
Масакр од око 5.600 српских стараца, жена, деце у ливањиском срезу организовао је извесни фратар Перић, који је помоћнике у убиствима узео све фратре из места Горица, њих двадесеторицу. Како пише Виктор Новак, ова свештеничка усташка руља, ”силовала је јадне жене, резала им дојке, старцима сјекла руке и ноге, вадили очи, а малој дјеци одрубљивали су главе и бацали их у крило мајкама”.
Фрањевац др Алојзије Ћосић добио је орден хрватске државе за злочине које је починио против Срба, Рома и Јевреја. Часник Никола Билогривић био је један од организатора истребљења Срба у Бања Луци и околини.
И заиста, нема краја злоделима и списковима имена римокатоличких свештеника, фратара, фрањеваца, исусоваца, језуита у НДХ, сви су имали паклени задатак истребљења нашег народа, који су беспоговорно извршавали, а потом су добијали одликовања.
Хрватски свештеник, исусовац, са докторском титулом др Драгутин Камбер, изабран на почетку рата за усташког ”повјереника” издавао је наређења за крваве покоље у својству усташког повереника за Добој. По његовом наређењу, почетком рата 1941. у НДХ убијено је у кратком року преко 300 српских сељака, док је 250 њих ухапшено и предато преком суду, врло брзо су и они побијени.
На подручју Херцеговине нарочито су се у покољима истицали римокатолички свештеници из фрањевачког реда. Фрањевачка гимназија у Широком Бријегу, на челу са деканом Марком Зовком, је тако одиграла велику улогу у припремању питомаца кољача и много фрањевачких мантијаша, који су били полазници те школе, су током рата били монструми у извршењу злочина над Србима, Ромима, Јеврејима.
Ово је само неколицина примера хрватских римокатоличких свештеника који су убијали цивиле током геноцида над Србима 1941-1945. Таквих примера има много и наша држава мора да ради на документовању и чувању од заборава ових најстрашнијих страница наше историје.
Међународна комисија стручњака за истину о Јасеновцу у Њујорку, САД је током свог истраживања у сарадњи са јеврејским организацијама дошла до података да су 1.400 римокатоличких свештеника из НДХ били директне убице невиних жртава геницида. О томе пише др Србољуб Живановић, професор лондонског универзитета, антрополог светског гласа и члан Међународне комисије стручњака за истину о Јасеновцу.
Запратите нас и на социјалним мрежама
Прочитајте још: