Славеносрбија

Једна од две административне области Руске империје које је српски народ населио у 18. веку је Славеносрбија, коју видите на слици. 

Простор на десној обали реке Доњец, између ушћа река Бахмут и Лугањ додељен је српским војницима и њиховим породицама који су стигли у Русију, након укидања аустријске Потиско-Поморишке границе (војне крајине) из 1751. године. 

Аустријски потпуковник Јован Шевић и пуковник хусарски Рајко Прерадовић, стижу у Русију септембра 1752. године.

Крајем фебруара и почетком марта 1753. године руски Сенат доноси одлуку да Срби пристигли са Шевићем и Прерадовићем запоседну (у)крајинску линију (гранични ланац) и изврше насељавање на простору између река Бахмут и Лугањ на самој граници са кримским Татарима. 

Планирано је да се између река Бахмут и Лугањ настани од три до пет хиљада српских војника по угледу на Нову Србију која је основана нешто раније на територији данашње Кировоградске области у данашој централној Украјини.

Прерадовић и Шевић су постали руски генерали и одмах су формирали два хусарска пука под српским именом, и два „пикинерна“ пука у које су други насељеници примани. Ти пукови су чинили Славјаносербски војни корпус руске војске. 

Прерадовић је отишао у Бахмут, а Шевић у Лугањ где су им бити штабови. 

Пошто су били вични војној вештини, Срби у Славеносрбији су релативно брзо и лако разбили околне Турке и Татаре, па се граница померила далеко на југ и запад, чиме је и престала потреба за постојањем Славеносрбије, као посебне граничне области.

За разлику од Грка који се нису до данас асимиловали, у великом словенском православном царству, каква је била Руска империја, Срби су се лако асимиловали, иако су баш ти наши преци оснивачи многих насеља и рудника у данашњој Доњецкој и Луганској републици.

Управо на простору некадашње Славеносрбије се данас воде најжешће битке у руско-украјинском сукобу.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *