Куманово – симбол српске победе над Турцима

Одувек јасно говоримо да нема слободног Косова без слободног Куманова, да Куманово предстваља симбол српске победе над Турцима и да смо преко Куманова и Вардара дошли и до слободног Косова у Првом балканском рату 1912. године.

Значај и симбол Куманова у српској историји је неизрецив, а на нашу жалост, већина данашњих Срба ништа не зна о томе.

Није Куманово само важно по Милутиновим, Стефановим (Дечански) и Душановим задужбинама попут Матејча и Нагоричина, нити је важно због Мрњавчевића, Лазаревића и Бранковића, нити због Кумановског устанка 1878. године, када су наша браћа Срби из Куманова и западног Вардара узели оружје у руке видевши да суседно Врање улази у састав Кнежевине Србије, док они остају под турским јармом и изван своје Србије.

Куманово је симбол српске победе над Турцима и окончање вишевековне турске окупације српских земаља. Управо је код Куманова 23. и 24. октобра 1912. године, славна српска војска под командом војводе Радомира Путника поразила турску вардарску армију Зеки-паше у кључној бици Првог балканског рата, окончавши за сва времена турску окупацију Старе Србије.

Управо су са Куманова јурнули српски јунаци Дунавске и Тимочке дивизије Српске војске у ослобођење Метохије, Косова, Рашке, Вардарске Србије, Призрена царског града, Скопља Душановог града, Прилепа Краљевића Марка, Грачанице, Дечана, Нагоричина, Леснова, Старог Раса, Сопоћана јер се у Куманову и околини одлучило о крају вишевековне турске окупације.

И зато што смо баш у Куманову коначно победили Турке и ослободили Косово и Стару Србију, зато је одувек било важно сломити симбол Куманова у српском народу. И у томе се, нажалост, успело!

Овај велелепни споменик (кога видите са леве стране), обелиск-костурница, висине педесет метара, на брду Зебрњак, које доминира Кумановском котлином у коме почивају кости хиљада српских јунака, изгинулих у Кумановској бици, и са ког је избијала светлост која се видела до Врања и Скопља, изграђен је 1937. године у част српских јунака који су на том месту извојевали победу и отерали Турке из Србије једном за свагда.

Како би се уништила кумановска симболика у српском народу и што јаче ударило на Косовски завет, који је на Куманову добио своје коначно испуњење, сви српски непријатељи су ударали на Спомен-костурницу српским војницима на брду Зебрњак.

Најпре је костурницу-обелиск динамитом срушио бугарски фашистички окупатор 1941. године. А затим је, у циљу одвајања „Македонаца“ од Срба, по доласку Титових македомана комуниста на власт, овај споменик остављен да пропада. 

За време Титове Македоније масовно се радило на томе да се заборави Куманово међу Србима, створило се албанско Косово, а од Срба су насилно прављени „Македонци“, мењала су им се презимена, уводио новоизмишљени македонски језик аутора Блажа Конеског, док је 1967. године насиљем најурена и Српска православна црква из светиња које су стварали наши краљеви и цареви, како би се што лакше утемељила македонска нација путем стварање непризнате и расколничке „македонске“ цркве. О Куманову и Кумановској бици нико више није смео да говори и пева јер су комунисти за то слали људе у затвор.

И данас присуствујемо довршетку уништења симболике Куманова и ослобођења Косова и Старе Србије 1912. године. 

Ту се не ради само о чињеници да је народ који је ослободио Куманово и Скопље и Вардарску Србију, на последњем попису, сведен на само 1,3% становништва Северне Македоније (укупно 24.759 Срба) и да то није пошло за руком ни Турцима који су владали пет векова Вардарском Србијом или Бугарима који су у крви покушавали да преименују Србе и два пута са својом војском окупирали тај простор. Народ који је изградио толике градове, цркве и манастире (Скопље, Прилеп, Нагоричане, Марков манастир, Матејче, Свети Наум, Св. Јован Бигорски, Лесново) на том простору и где год да забодете лопату наћићете споменике тог народа, а тог народа данас практично нема тј. сведен је на статистичку грешку.

Не ради се ни о томе да данашња Република Северна Македонија не дозвољава обнову спомен-костурнице на Зебрњаку (иако је Србија издвојила средства за то) јер не жели да такав споменик са Немањићким двоглавим орлом и симболиком кумановких јунака и осветника Косова поново засветли и задоминира Кумановском котлином јер је исувише „српски“ по њиховом мишљењу.

Ради се о томе да македонанска власт и потомци Титових Македонаца данас дозвољавају да се, у непосредној близини Зебрњака, подигне споменик албанским терористима и териристичкој ОВК у селу Слупчане код Куманова (видите га са десне стране). 

Албанци су изградили свој Зебрњак, и 2. маја 2022. године открили свој „Спомен торањ“ висок 20 метара као пандан српском Зебрњаку и српским јунацима, осветницима Косова. И ником ништа!

У Северној Македонији, колевци српског народа, на територији на којој од кад постоји записано српско име, постоји већинско присуство српског народа, данас практично више нема Срба и не само да Срба нема, већ нема никог ко ће да стане у одбрану српских војника који отераше Турке са тог подручја и који ослободише Косово.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *