На фотографији видите полијелеј који се налази у манастиру Дечани. У питању је најранији приказ Крста са оцилима у Србији, симбола који се налази на државном грбу Србије и по коме се Срби распознају међу другим народима. Видите на слици начин на који су утиснути Крст и четири оцила око четири крсна крака.
Пре полијелеја у Дечанима немамо доказ да је у Србији коришћен симбол Крста са оцилима.
Полијелеј у Дечанима је кружни свећњак и израђен је од бронзе. Налази се у центру дечанске Цркве посвећене Вазнесењу Господњем, на ланцима окаченим у подножју куполе који се спуштају до око три метра од пода.
Дечански полијелеј је поклон српског цара Душана, који је додатно украсио задужбину свог оца и постављен је највероватније око 1345. године.
Изгледа да је полијелеј претрпео знатна оштећења, па га је кнегиња Милица, тада већ монахиња Евгенија, затекла 1397. године веома оштећеног. Она је обновила полијелеј, додајући му поједине делове, а међу њима и делове са Крстом и оцилима, које видите на слици.
Откуд мотив Крста са оцилима у Србији?
Најпре, крстови праћени разним мотивима између 4 крака су стари симбол. Имамо такве приказе још од 6. века на појединим ромејским новцима, а такође знамо да су и западни Крсташи радо утискивали мотиве ситнијих крстова и сл. измећу четири крака већег Крста.
Највећу популарност мотив Крста са утиснутим симболима око кракова видимо код ромејске династије Палеолога, тачније код цара Михајла VIII Палеолога (1259-1282) који је популарисао симбол са словима („β“ тј. „бета“ или „вита“) између четири крака Крста.
Ту долазимо до одређене забуне јер се Крст, са мотивима или оцила или грчког слова бета „β“, појављује још за време ромејске династије Комнена у 11. и 12. веку. Тешко је утврдити да ли су ту у питању слова „β“ или огњила тј. оцила јер се заиста ради о сличним облицима.
За слово бета „β“ око часног Крста је било разних теорија али је још негде од 17. века у Европи (а касније је то доказивао и грчки историчар Јоанис Своронос) преовладало мишљење да 4 слова бета „β“ око часног Крста треба читати као ребус: „Цар Царева царује над царевима“ (или на грчком: „βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων“).
Међутим, у исто време, почев од 11. века појављују се и симболи око Крста за који засигурно можемо рећи да нису 4 слова бета „β“, него је нешто што личи на оцила или огњила.
Шта је оцило или огњило?
Оцило је челична алатка која служи за потпалу ватре када се ударом о кремен стварају варнице путем којих се палила ватра.
Откуд оцила или огњила у грбовима?
У 14. веку имамо опис једне ромејске заставе коју доноси ромејски хроничар ПсеудоКодин у којој он јасно описује да се између Крста налазе оцила или огњила. Тај мотив оцила се пренео, након крсташке битке код Никопоља из 1396. године чак у Бургундију, Француска, где се појављује на ордену као два оцила са кременом у средини из ког избијају варнице.
Тако се тај мотив оцила тј. Крста са оцилима појављује и код нас. Најпре на полијелеју из Дечана (ког видите на слици), а затим и на кованом новцу српског деспота Стефана Лазаревића (1389-1427).
Стефан Лазаревић се 1405. године оженио Јеленом, ћерком Франческа II Гатилузија (1384-1404), ђеновљанског господара острва Лезбос и сестром Ирине (Евгеније) Палеолог, супруге ромејског цара Јована VII Палеолога. Оно што је занимљиво, видимо да се мотив Крста са 4 оцила у исто време налази и на грбу таста деспота Стефана Франческа Гатилузија.
Иако се мотив Крста са оцилима најпре више везивао за Ромеје, овај симбол је добио потпуно нову димензију у Србији, нарочито за време турског ропства. Тако временом видимо и појаву народног предања које знак оцила повезује са Светим Савом, првим српским архиепископом, коме приписује стварање популарне крилатице у стилу читања ребуса 4 слова бета „β“: „Само слога Србина спасава“, чија скраћеница представља четири слова С.
Овај симбол Крста са оцилима полако постаје национални симбол Срба и видимо га на свим устаничким заставама у борби за ослобођење од Турака.
Када је Србија постала независна Краљевина и када је Стојан Новаковић начинио данашњи српски грб уједињењем немањићког сребрног двоглавог орла са Крстом и 4 оцила, заједно са још једним прастарим српским хералдичким мотивом „љиљана“ сви ови наши стари симболи 1882. године заживели су у грбу који и данас представља државу Србију.
Запратите нас и на социјалним мрежама:
Прочитајте још: