Чудесна фреска Светог Ђорђа у задужбини краља Милутина

На фотографији се налази фреска Светог Ђорђа у задужбини српског краља Милутина Немањића, у кумановском селу Старо Нагоричане у Вардарској Србији. Оваква представа је јединствена и не постоји нигде у Православљу, осим код нас. 

Ако се мало боље загледате у фреску, видећете да се на њој налази Свети Георгије, у свом класичном војводском оделу, али он ту не убија аждају (као на свим познатим представама Светог Георгија), већ је припитомљује. Аждају на узици, као куче, шета девојка (сматра се да је то ромејска царица Александра и да она симболизује рану хришћанску Цркву), а изнад ње јаше онај ко је припитомио, Свети Ђорђе. 

Аждаја коју свети ратник Ђорђе припитомљује симболизује многобоштво, које је Свети Ђорђе својом Христовом вером победио.

Задужбина српског краља Милутина грађена је у јединственом вардарском стилу српске архитектуре, као и већина храмова чији је ктитор био српски светитељ.

Пред овом иконом Светог ратника Ђорђа, молио се Милутинов син, Свети краљ Стефан Дечански, пред битку код Велбужда 1330. године, када је српска војска однела можда и највећу победу у својој историји, поразивши бугарску војску. У бици код Велбужда, убијен је и бугарски цар Михајло Шишман (1323-1330).

За време Првог светског рата бугарски окупатори су оскрнавили ово ремек-дело српске архитектуре Вардарског стила. Копали су унутар Цркве Светог Ђорђа, тражећи кости свог убијеног цара Шишмана. На цркву су поставили плочу на којој је писало да је то наводно задужбина њиховог владара Шишмана. Тим роварењима и копањима, бугарски окупатор је знатно оштетио и овај невероватни фрескопис. 

На икони Христовој чак је (поред других варварстава) један бугарски војник урезао ножем своје име „26.1.1916. године Др Аврамов учитељ (доктор наука)“. Њега су следили и други необуздани скрнавитељи српске светиње, бугарски егзархисти: Кирил јеромонах, Михаил монах из Пезова, игуман Марко Манастирски, поп Димитрије из Паланске нахије. Као да није у питању иста вера и да и они сами нису Православци. 

Тужна је епизода бугарских окупатора, којима је бугарски национализам био важнији чак и од саме православне вере и Цркве, коју заједнички делимо, и у чије име су грозне злочине и скнављења починили.

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, као и остали српски манастири у данашњој Северној Македонији, препуштени су зубу времена и пропадању. Нико не брине о овом манастиру, осим мештана, јер је СПЦ протерана са свог вековног подручја 1967. године, када су Тито и његова Комунистичка партија створили канонски непризнату тзв. МПЦ.

Ипак, мештани Старог Нагоричана су једни од ретких у Вардарској Србији који се успешно одупиру насилној македонизацији и дан данас опстају и изјашњавају се као своји преци Срби.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм 

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *