Српски кнез Свети Јован Владимир, који је владао најмоћнијом српском кнежевином Дукљом почетком 11. века, био је први српски светац.
У то време букти Самуилов бугарски устанак (976 – 1018) који представља огроман изазов моћном Ромејском царству. Срби у првим годинама 11. века шаљу једну делегацију у Цариград и успостављају савезништво са ромејским царем Василијем II Бугароубицом, услед чега, 1009. године, самопроглашени бугарски цар (јерменског порекла) Самуило припрема велику офанзиву на Србију.
Своју бугарску државу и устанак је Самуило веома брзо проширио на подручју грчке Македоније. Заузео је целу Македонију (без Солуна), Тесалију, Епир, Драчку област (без Драча) и Подунавску северну Бугарску.
На ред су затим дошли и савезници Ромеја и цара Василија II на западу, Срби. Самопроглашени цар Самуило 1009. године шаље своје трупе на српске кнежевине Дукљу, Захумље, Босну, Рашку.
Бугари упадају долином Зете, опседају град Улцињ, спаљују Котор и долазе чак до Задра одакле иду на север и прелазе преко Хумске области и Србије и враћају се у Преспу.
Српски кнез Јован Владимир се заједно са својом војском повлачи из престоног Скадра на планину Облик (данас Тарабош). Међутим, у неком тренутку ипак бива заробљен и бугарска војска га води у Преспу где је стављен у тамницу.
И ту, током заробљеништва, долази до преокрета. Самуило одлучује да ожени српског кнеза Јована Владимира својом ћерком Косаром, у складу са својом политиком, да враћањем бивших владара на њихове некадашње територије и њиховом женидбом за своју породицу, веже те територије за себе и своју тек створену државу. Самуило тако добија могућност да не троши своју војску на гушење побуна него на борбу са ромејским трупама.
Кнезу Јовану Владимиру враћена је на управу српска кнежевина, Дукља, уз додатак Драчке области.
Међутим, након страховитог пораза Самуилове војске у бици на Беласици 1014. године, сам Самуило умире угледавши хиљаде својих војника који су ослепљени по Василијевој наредби. Тек сваком стотом војнику је остављено по једно око како би могао да води остале.
Тада долази до још једне велике трагедије у Самуиловој породици. Самуиловог сина Гаврила Радомира убија Јован Владислав, син рођеног Самуиловог брата. Он, у мају 1016. године зове кнеза Јована Владимира у бугарску престоницу Преспу како би се договорили о будућим потезима. Када је стигао, кнез Јован Владимир одлази прво на Литургију, одакле га на излазу из цркве убијају Владиславови војници одсецањем главе. Први српски светац, кнез Јован Владимир убијен је и поред уверавања Самуиловог наследника Јована Владислава да му се неће ништа догодити.
Недуго затим тело кнеза Владимира пренето је у из Преспе у Крајину, област око града Скадра. Од 1381. године његове мошти чувају се у манастиру светог Јована Владимира код Елбасана у Албанији, да би његове свете мошти биле пренете 1995. године у Саборну православну цркву у Тирани.
Немају само Руси великог свеца и кнеза Владимира, имамо га и ми Срби и то је наш први светац!
Аутор слике Владица Васић
Запратите нас и на социјалним мрежама:
Прочитајте још: