Отац Тадеј

У српском народу је раширена велика предрасуда о томе како су наши Власи заокупљени магијом, враџбинама и осталим врло опасним окултним активностима, а мање се обраћа пажња на то колико су Власи важни за српску културу, духовност и традицију. У том смислу, српски народ је у ХХ веку хришћанској васељени подарио пет изузетних духовних личности и великих молитвеника пред престолом Творитеља. Први међу њима у ХХ веку био је рођени Цетињанин Св. Симеон Дајбабски, други је рођени Ваљевац Св. Николај Велимировић, трећи је рођени Врањанац Св. Јустин Поповић, четврти рођени Славонац Св. патријарх Павле Стојчевић и пети рођени Млављанин преподобни отац Тадеј Штрбуловић. Последња двојица још увек нису формално канонизовани као светитељи Цркве Божије. Но њихов култ је у народу веома јак, на њиховим гробовима се дешавају чудеса и исцелења, народ и свештенство им се моли. Такође постоји могућност и да су им тела нетрулежна што ће тек једног дана моћи да се установи.

Највећи и уједно најскромнији међу нашим Власима у ХХ веку и једно невероватно богатство за цео наш народ био је старац Тадеј Штрбуловић витовнички. Овај дивни духовник, родом из Петровца на Млави у Браничеву, сву своју духовну снагу уложио је у молитву и спасење српског народа и представља прави духовни стуб Српске православне цркве. 

Отац Тадеј рођен је 1914. године и многи од нас га се сећају, неки су имали прилику и лично да га упознају јер нас је напустио 2003. године. 

Рођен као Томислав Штрбуловић, отац Тадеј је био један од наших најпознатијих архимандрита и духовника, а најзначајнији је као аутор великих православних дела попут: ”Какве су ти мисли, такав ти је и живот“, ”Мир и радост у Духу Светоме“, ”Поуке српскоме народу“. 

Био је игуман у задужбини Св. краља Милутина из XIII века манастиру Витовница у непосредној близини његовог родног места. Био је познат и по томе да је исповедао и патријарха Павла.

Отац Тадеј је завршио кројачки занат, радио је у Београду и у једном тренутку се озбиљно разболео где су му доктори прогнозирали још само пет година живота. У великој жудњи за Богом која је у њему тињала годинама пре тога, одлучио је да оде у манастир Миљково код Свилајнца који је тада био пун избеглих руских монаха. 

Замонашен је у задужбини кнеза Лазара из 14. века манастиру Горњак код Петровца на Млави 1935, јеромонах је постао 1938, а игуман 1949. Дуго година је био духовник манастира Пећке патријаршије у Метохији, био је неколико година и у Хиландару, а од 1962. се враћа у свој родни крај и постаје старешина манастира Витовница. 

Архимандрит Тадеј се упокоио 2003. године у манастиру Ковиљ код Новог Сада. Сахрањен је на манастирском гробљу у Витовници на монашки начин и без икакве светске буке. На његовом гробу се дешавају исцелења и чудеса онима који му прилазе са вером у Господа.

Овај дивни српски духовник и светитељ је између осталог имао и велику просветитељску улогу. Често је подсећао народ да не иде код врачара и гатара, а чак је и на влашком језику беседио о погубности таквих активности по душу хришћана. 

Данас је отац Тадеј заједно са светим Николајем и Јустином наш најпревођенији црквени аутор. Нема помесне православне цркве на свету која није превела његове књиге, а посебно у Америци и Канади готово да не постоји црква или црквена књижара у којој истакнуто место не заузима књига ”Какве су ти мисли, такав ти је живот” преведена на енглески. 

Отац Тадеј данас ужива огромну популарност и поштовање док свих православних Американаца и Канађана без обзира на њихово етничко порекло. Његова мудра духовна реч посебно је утеха оним верницима који се боре са изазовима модерног живота и свакодневним стресом.

Преподобни оче Тадеј, моли Господа за спасење свог српског рода!

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *