Део српског народа који је имао стопроцентан одзив у попуњвања четничких јединица у Другом светском рату

Данас одајемо признање нашим Власима Источне Србије и Тимочке Крајине који представљају једини део српског народа који се стопроцентно ставио на располагање генералу Драгољубу Михаиловићу. Заиста постоје истраживања историјске грађе из Другог светског рата која говоре да је одзив у четнике по влашким селима био стопроцентан, а да нема нити једног нашег Влаха Источне Србије да је био у партизанима, што је невероватан податак!  

Дакле, постојао је мизерно мали број организованих партизана у Источној Србији током окупације чији се састав нагло увећавао тек 1944. када су почеле ослободилачке операције Црвене армије која је у Србију ушла из Румуније и Бугарске и када се увећавао доток оружја партизанима од Британаца. Но формацијама комунистичке партије ниједан Влах није приступио. Једноставно Власи су остали највећи Срби у тим крајевима, не одустајући од своје заклетве краљу, своје Српске православне Цркве и Крсне Славе којих се никада нису одрицали за разлику од нашег народа из неких других српских крајева.  

Ови потомци хајдука из чета хајдук Вељка и војника Тимочке дивизије, једне од најзначајнијих српских војних формација у нашој историји, а посебно из Балканских и Првог светског рата, током Другог светског рата само су наставили тамо где су њихови преци зацртали да треба да буду. Славна Тимочка дивизија била је толико важна за српску војску да је рецимо она ослободила Једрене у Првом балканском рату или је њеним јуришом извршен коначни пробој и задат коначни слом аустроугарској војсци на Церу или је она у невероватном јуришу предњачила на пробоју Солунског фронта да би у оквиру Друге армије ослободила целу српску Босну и била прва српска јединица која је славно умарширала у један од најзначајнијих српских градова Бања Луку.

Да ли знате која је била највећа и најдуже слободна четничка територија? 

То нису били ни Краљево, ни Чачак, ни Лозница, ни Горњи Милановац, ни Крушевац, ни Крагујевац, ни Ниш, ни Лесковац, већ Тимочка Крајина у којој се налазило преко 10.000 четника под оружјем. Бољевац и Сокобања су градови који су најдуже били слободни у окупираној Србији од јесени 1943. па све до уласка Црвене армије у јесен 1944. У Сокобањи се налазила функционална четничка болница у којој су спас нашли на стотине рањеника.   

С обзиром да је Тимочка дивизија у оквиру Друге армије током Априлског рата успела да сачува готово целокупно своје оружје, 1942. су формирана чак четири четничка корпуса у Источној Србији: крајински, млавски, тимочки и књажевачки.   

Од око 530 америчких пилота и авијатичара спашених од стране четника током 1944. иза немачких леђа који су бивали погођени након бомбардовања нафтних поља у Плоештију у Румунији, готово половину су спасили тимочки четници шаљући их даље у Прањане, на Равну Гору и у Источну Босну где су постојали четнички аеродроми.  

Ове официре и јунаке би требало запамтити. Њих је именовао начелник главног штаба и министар војни Краљевине Југославије генерал Драгољуб Михаиловић и они су јуначки и часно водили ову силну војску у Источној Србији. То су били: капетан Радомир Петровић ”Кент”, капетан Леонида Петровић, мајор Симеон Оцокољић ”Синиша Пазарац”, потпуковник Љубомир Јовановић ”Патак” и генералштабни пуковник Велимир Пилетић.  

Као потомци дугујемо велику захвалност славној српској војсци Источне Србије заједно са нашим храбрим Власима који јој до краја служе са вером у Бога за Краља и Отаџбину!  

На слици видите детаљ са заклетве Бољевачке бригаде на Ртњу 1943. С лева на десно стоје капетан Леонида Петровић (други) и капетан Радомир Петровић ”Кент” (трећи).

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *