Најстарији познати српски буквар

На фотографији се налази први и најстарији познати српски буквар. На разочарење многих данас „модерних“ Срба, који се убише бранећи туђе писмо, први српски буквар није писан на њиховој омиљеној „латиници“ тј. „гајевици“ (писму које је изум хрватског лингвисте Људевита Гаја изложено у његовој књизи штампаној 1830. у Будиму под насловом „Kratka osnova horvatsko-slavenskoga pravopisaňa‎“).

Ћирилични буквар Инока Саве Дечанца је дело јеромонаха Саве из манастира Дечани, који је живео у 16. веку. О аутору буквара Иноку Сави не знамо много, осим да је родом из Паштровића на српском Приморју и да је по свему судећи био један од најобразованијих Срба свог доба.

Буквар је објављен и штампан 20. маја 1579. године у штампарији „Ђулијано Рампацети“ у Венецији, у виду мале књиге димензија 10,1 х 7,8 cm, на четири стране, на којима је било одштампано 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања. Пет дана касније, 25. маја 1579. године, изашло је и друго, четворолисно издање овог буквара на осам страна. 

Буквар највише фасцинира својом методиком пошто је то први пут у Европи да је јасно примењен фонетски принцип читања, и то више од 250 година пре Вука Караџића. На првој страни Буквара штампана је азбука, потом следе самогласници, затим слогови, имена свих слова (аз, буки, вједи, глагољ итд.). Инок Сава у свом буквару прави јасну разлику између руске редакције црквено-словенског језика и српског језика.

Буквар је иначе вековима био заборављен, тако да за њега није знао ни творац реформисане српске азбуке Вук Караџић. Откривен је тек 1903. године, када га је Љуба Стојадиновић приредио у „Каталогу Народне библиотеке Србије“. 

За постојање буквара сазнало се десет година раније 1893. године, када је руски конзул у Скадру Крилов дошао до првог издања, штампаног у Венецији. Након што је начинио фасимиле он их је поклонио новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу, који је исте потом предао Народној библиотеци Србије. 

На основу ових фасимила Љуба Стојановић je штампао Буквар инока Саве у Гласу Академије наука, 1903. године. Инжењер Милорад Димитријевић из Београда 1921. године долази до примерка другог издања буквара Инока Саве, штампаног 25. маја 1597. године, у Дубровнику, затим га откупљује и поклања Народној библиотеци. 

Од оба издања, која су поклоњена Народној библиотеци Србије, данас је сачувано само једно. Прво издање, које је истраживач Ђорђе Радојичић описао и фотографисао 1940. године, је већ наредне године изгорело са осталим књигама и рукописима током немачког бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу у Београду 6. априла 1941. године. Ипак, данас је стицајем срећних околности сачуван један примерак другог издања, на осам страна, штампаног 25. маја 1597. године, у Дубровнику и чува се у Народној библиотеци у Београду поред Храма Светог Саве.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *