Сремско војводство Радослава Челника

Један од низа покушаја Срба да створе некакав парадржавни ентитет у заштити српског народа од турских освајања и аустро-мађарских империјалних тежњи је било и Сремско војводство Радослава Челника. 

Веома мали број људи је уопште чуло за ову епизоду српске историје, а још мањи део зна било какве податке о томе.

Сремско војводство је трајало само три године 1527-1530, а престоница му је најпре била у утврђеном граду Сланкамену. На њеном челу се налазио бивши врховни командант српске војске самопроглашеног цара Јована Ненада, Радослав Челник.

Као што знате, самопроглашени цар Јован Ненад, који се појавио ниоткуда, подигао је и обновио огромну српску народну војску на простору северно од Саве и Дунава. Пуне две године 1526-1527, он је успешно одолевао турским и мађарским нападима, створивши Српско Царство са престоницом у Суботици.

Када је на преварни начин убијен цар Јован Ненад 1527. године, део његове војске прелази Дунав из Бачке у турски Срем под командом српског великаша Радослава Челника.

Челник је са Турцима склопио савез и добио територију коју видите на слици, са градом Сланкаменом. Он је владао Сремом као турски вазал и узео је за себе титулу сремског војводе, истовремено одржавајући тајне везе са Хабсбуршком монархијом. Војвода Челник је на тај начин покушавао да балансира између две силе и покуша у таквом односу да извуче трун слободе за свој српски народ.

Када је турска војска са Сулејманом Величанственим пролазила кроз Срем на путу за Беч, Радослав Челник се повукао на хабсбуршку територију. Касније се враћа у Срем, али његова се власт више није протезала над целим Сремом, док му се престоница више није налазила у Сланкамену, него у граду Небојцу, на реци Вуци у близини српског Вуковара.

Године 1530. Челник је склопио споразум са Хабсбурзима, прешавши из Срема на хабсбуршку територију и ступивши у хабсбуршку службу. На тај начин се завршио покушај стварања српске територијалне јединице јер Челник никада поново није добио прилику да од Хабзбурга искамчи делић српске слободе на територији коју су Турци освојили.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *