Кула Јанковић Стојана

Једна од највећих историјских знаменитости српског народа у Далмацији је Кула Јанковић Стојана, знаменитог српског јунака и вође ускока. Налази се у месту Ислам Грчки код Задра.

Чувени српски вожд и јунак из народних епских песама Јанковић Стојан (1635-1687) био је најгласовитији вођа српских ускока у Далмацији, заповедник морлачке (српске) војске у служби Венеције, сердар Котара, и витез Светог Марка. Као награду за бројне победе над Турцима и своје јунаштво, добио је од Венеције овај велики посед у Исламу Грчком код Задра. Покрај ове куле, у којој је живео са породицом, подигао је, 1675. године, ову Цркву, коју је посветио својој Крсној Слави, Светом Георгију. 

Српско место Ислам Грчки у Далмацији, добило је назив по турском имену „Саддислам“ (бедем ислама), јер је овде била крајња граница и тачка до које допире Османска империја. Из те изведенице је остао назив Ислам, а придев Грчки је додат касније, због православне вере српског становништва, које је ту живело. 

У Другом светском рату овде је био центар одбране локалних Срба, против околних усташких села. 

Кула Јанковић Стојана и данас припада породици Десница, потомцима Јанковића, а у Цркви Светог Георгија сахрањен је и сам Јанковић Стојан, као и његов потомак знаменити српски књижевник из Далмације Владан Десница (1905-1967). 

Ислам Грчки налази се у срцу Равних котара, области која се налази три километара јужно од Новиградског мора, а двадесет километара северно од града Задра. Уочи рата 90-их то је било богато место са преко 1.000 становника, од којих су се 90% изјашњавали као Срби. 

Током хрватске офанзиве „Операције Масленица“ из 1993. године, Кула Јанковића и Црква Светог Георгија тешко су оштећени, док је сам Ислам Грчки потпуно уништен и спаљен. Тада је из Равних Котара, српског бедема у сред Далмације, протерано око 10.000 Срба, док је преко 500 људи убијено, укључујући старце, жене и децу млађу од дванаест година. 

„Народ који је клан некажњено, препоручио се за вечито клање!“ говорио је велики Владан Десница 60-их година, слутећи шта нас Србе чека и шта смо као народ дочекали у таквом окружењу у Далмацији.

„Ваљда нема на свијету земље у којој је нетолеранција наспрам Православне вјере тако велика, као у Далмацији“—писао је још Епископ далматински академик др Никодим Милаш.

Немамо право као народ да заборавимо нашу Далмацију, Равне Котаре, ускоке, Јанковић Стојана, Владана Десницу и борбу Срба да буду Срби на овом парчету најплодније далматинске земље!

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *