Бела Србија или Лужичка Србија!
Повезаност нас Срба са Балкана (од Дунава тј. Сентандреје до мора сињега) са преживелим Србима из данашње источне Немачке је несумњива и непорецива. Јасно је да смо ми и они били један народ.
Лужичка Србија и Лужички Срби (горњолужичкосрпски: „Serbja“, доњолужичкосрпски: „Serby“), су познати и као Северни Срби или Лужичани. Они су стари словенски народ, по свему судећи Бели Срби које помињу неки хроничари, и данас живе у источном делу Немачке, у источнонемачким покрајинама Саксонија и Бранденбург, у крају који је познат као Лужица.
Лужичких Срба има свега око 60.000 и право је чудо да су до данас опстали као Срби. Већином су Протестанти, а има и мали број Римокатолика. Као прави Срби, они не могу да се договоре око једног стандардног књижевног језика па тако имамо горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски језик, а дели их река Лаба.
Већ скоро 1500 година су под снажним утицајима Германа (који су их довели до ивице уништења), а такође и својих великих суседних словенских народа Пољака и Чеха.
Они себе зову Срби, а нас Јужни Срби.
Лужице = Ужице
Лужица = Лужница, област у сливу реке Лужнице код Бабушнице тј. Пирота.
Лаба (река у Чешкој и источној Немачкој) = Лаб (река на Косову)
Каменица (град „Kamenz“ у источној Немачкој) = Каменица сремска, косовска, шабачка итд.
Рујан (острво „Rügen“) = Рујно тј. Златибор је све до 19. века носио име Рујно, по коме је у Србији била звана и Рујанска кнежина или нахија.
Будишин (град „Butzen“) = Будисавци, Будисава, Будишић итд.
Такође имамо и јасне српске топониме по читавој данашњој Источној Немачкој.
Брљин (град „Berlin“), назван због блатњавог терена.
Дрjeждaн (град „Dresden“), назван због мочварног терена.
Кочебуз (град „Cottbus“) град основали Срби изградњом тврђаве у 10. веку.
Липск (град „Leipzig“), код нас има Липик итд.
Соли (град „Halle“), Тузла и област око Тузле су се некада звали Соли, због налазишта соли, као и Хале.
Љубице или Љубица (град „Lübeck“).
Ратибор (град „Ratzeburg“).
Бранибор (град „Brandenburg“).
Шпреја (река „Spree“).
И први Србин за кога поуздано знамо да се помиње у историји је српски кнез Дерван у хроници франачког хроничара Фредегара од 631. године, чију државу видимо на слици и чији један син је владао и Кнежевином Србијом на Балкану. Из историјских извора видимо да прва српска династија Властимировића има владаре и у Србији, и у Белој Србији.
Идите Срби у Источну Немачку, путујте, обилазите Белу Србију, упознајте се са далеким рођацима и њиховом културом, језиком и топонимима.
Запратите нас и на социјалним мрежама:
Прочитајте још:
Tužno je da nijedna Srpska Vlast do sada nije pokazala interes za povezivanje sa Sorbima (Lužičkim Srbima) kao ni za njihov status u Nemačkoj Državi.