Ikonostas manastira Morača

Epitet najlepšeg ikonostasa na Balkanu, nosi onaj iz manastira Morača. Stvaranje je trajalo sedamanest godina, sačuvan je u izvornom obliku, a njegove dimenzije su 4,80 h 9,30 m.

Željom manastirskog bratstva i novcem patrijarha Jovana, pop Strahinja počinje izradu donjeg dela ikonostasa septembra 1599. godine. 

Ono što nije uobičajno, a jeste naslikano je prorok Ilija, čiji se kult poštuje u manastiru Morača. Na carskim dverima su prikazani Bogorodica i arhanđel Gavrilo, a iznad njihovih glava je duborezom odrađen motiv cveta. Gornji deo ikonostasa, tj. krst, radio je majstor Georgije. 

Današnji izgled krst je dobio između 1606. i 1607. godine. Da bi izbegao da se ponovi isti krst, koji je napravljen par godina ranije u pivskom manastiru, majstor Georgije je koristio rezbarsko umeće. Krst koji je napravio Georgije je nova forma, i zove se „zmajevski krst“. Time je stvoren uzor svim budućim ikonostasima u pravoslavnom svetu. 

Konačni izgled ikonostasa dao je Georgije Mitrofanović, asketa i monah manastira Hilandar. Njegov zadatak je bio da poveže raskoš gornjeg dela ikonostasa sa smirenijom fazom donjeg dela. Mitrofanović je između 1616. i 1617. godine na duborezanoj ploči oslikao Veliki Deizis – dvanaest apostola sa Hristom, Bogorodicom i Jovanom Pretečom u sredini. Glave apostola su okrenute ka sredini ali pod različitim uglom, čime se dobila dinamika kompozicije. Delove koje su rezbareni radio je anonimni rezbar.

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Pročitajte još:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *