Епитет најлепшег иконостаса на Балкану, носи онај из манастира Морача. Стварање је трајало седаманест година, сачуван је у изворном облику, а његове димензије су 4,80 х 9,30 м.
Жељом манастирског братства и новцем патријарха Јована, поп Страхиња почиње израду доњег дела иконостаса септембра 1599. године.
Оно што није уобичајно, а јесте насликано је пророк Илија, чији се култ поштује у манастиру Морача. На царским дверима су приказани Богородица и арханђел Гаврило, а изнад њихових глава је дуборезом одрађен мотив цвета. Горњи део иконостаса, тј. крст, радио је мајстор Георгије.
Данашњи изглед крст је добио између 1606. и 1607. године. Да би избегао да се понови исти крст, који је направљен пар година раније у пивском манастиру, мајстор Георгије је користио резбарско умеће. Крст који је направио Георгије је нова форма, и зове се „змајевски крст“. Тиме је створен узор свим будућим иконостасима у православном свету.
Коначни изглед иконостаса дао је Георгије Митрофановић, аскета и монах манастира Хиландар. Његов задатак је био да повеже раскош горњег дела иконостаса са смиренијом фазом доњег дела. Митрофановић је између 1616. и 1617. године на дуборезаној плочи осликао Велики Деизис – дванаест апостола са Христом, Богородицом и Јованом Претечом у средини. Главе апостола су окренуте ка средини али под различитим углом, чиме се добила динамика композиције. Делове које су резбарени радио је анонимни резбар.
Запратите нас и на социјалним мрежама:
Прочитајте још: