Велики петак

Велики петак је дан када је на Голготи распет и умро наш Господ Исус Христос и дан највеће жалости у Хришћанству. Треба се подсетити и природе самог Христа, он је био у целости човек и у целости Бог. На Часном Крсту је умро као човек, а као Бог је по Свом промислу васкрсао дајући целокупном људском роду смисао живота. 

Велики петак је врхунац седмонедељног поста, а Срби упражњавају најстрожи пост на води, док многи ништа не једу читав дан. На овај празник се у црквама носи црнина због жалости за мучеништвом Богочовека Христа. 

На Велики петак се не служи Литургија, већ се читају Царски часови и делови Јеванђеља која говоре о Христовом страдању. 

На Велики петак се ништа не ради, осим фарбања јаја, а православни верници треба да своје мисли усмере на страшно страдање невиног Христа, кога су људи понизили на Голготи у Јерусалиму. Прво црвено јаје назива се чуваркућа, чува се на посебном месту да се не разбије.

Приписују му се посебна својства- лековитост, плодотворност, заштита од града и злих сила. Kо не стигне данас, може да обоји јаја и сутра, пре сунца.

У храмовима СПЦ се износи посебно украшен сто испред олтара, који симболично представља Христов гроб, износи се црквена плаштаница.

Свештеници износе плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.

Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса, који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

Срби Далматинци имају посебан леп обичај да уз плаштаницу стражаре Чувари Христовог гроба у посебно украшеним народним одеждама. Овај обичај за Велики Петак постоји само у Светој земљи и међу Србима Далматинцима, посебно из места Врлика. Страже се смењују након Царских часова па све до поноћи пред Васкрс.

На фотографији Фреска распећа Господа Исуса Христа у манастиру Високи Дечани, у Метохији. Ремек дело светског зидног сликарства! 

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *