Срби су се одувек везивали за симболику храста под чијим хладом су се окупљали, договарали, доносили судбоносне одлуке и обраћали Богу.
Не треба помињати симболику храстовог бадњака чије грање и паљење на Божић представљају симболику ложења ватре за Богомладенца Христа у Витлејемској пећини у којој се Спаситељ родио.
И Растко Немањић, најмилије српско дете, је добило управо ово име по храсту и није случајно што је баш један Растко постао најзнаменитији Србин који је ходао земљом као монах Свети Сава.
Историјска и симболичка важност храста у историји Срба је веома изражена.
Зато се и не треба чудити што је испод једног таквог храста лужњака, у селу Такову, у срцу Шумадије, на празник Цвети 1815. године донета једна од најсудбоноснијих одлука у историји српског народа. Тада је вожд Другог српског устанка кнез Милош Обреновић објавио наставак устаничке борбе Срба против турског окупатора и почетак Другог српског устанка.
Од тог Милошевог позива на устанак у Такову, међу Србима почиње да се шири легенда о „Таковском грму“ тј. храсту лужњаку испод чијих грана се кнез Милош обратио устаницима и повео Србе у слободу. Тако се Таковски грм од самог почетка везивао за судбину династије Обреновић.
На слици видите како је Таковски грм изгледао некада и како изгледа данас његов „наследник“.
У Милошево време стабло Таковског грма је било високо 23 метра, са пет великих грана и пречником стабла од преко 3,5 метра и обима крошње од 9 метара. Међутим, још у време Милошеве власти, грм је почео да пропада, што је народна традиција везала за пропаст династије Обреновић.
Највећа грана Таковског грма, одломила се након једне летње олује 1860. године најављујући смрт кнеза Милоша. Једна мања грана пала је 1868. године када је убијен кнез Михаило, а 1901. године олуја је ишчупала читаво стабло Таковског грма, најављујући скори слом династије како се у народу веровало. Краљица Драга Обреновић је нарочито била погођена вестима које су стизале из овог судбоносног места за династију Обреновић те 1901. године.
Остаци овог првог грма се чувају у Музеју Другог српског устанка, у цркви свете Тројице у Горњем Милановцу и на Шумарском факултету у Београду.
Још је 1867. године, кнез Михаило, приликом посете Такову освештао за „наследника“ један храст који се налази недалеко од споменика ког је подигао краљ Милан Обреновић1887. године. Истовремено, кнез Михаило је откупио околни простор у Такову, који се од тада назива „кнежеве ливаде“.
Овај Таковски грм је почео изненада да се суши 1991. године и последњи пут је олистао 1992. године. Тих 90-тих година 20. века посађено је неколико стабала храста лужњака, настављајући традицију постојања коју је установио кнез Милош Обреновић.
У „Пионирском парку“ (правилни назив Дворском парку), испред данашњег Председништва Србије, расте грм храста лужњака, који је потомак старог таковског грма. Жиреве старог таковског грма је прикупила Катарина П. Куртовић и посадила их у Шапцу 1889. године. Од њих је никло пет младица, а једна од њих је из Шапца крајем 19. века пренета у Београд и пресађена у тада Дворски парк, где и данас расте испред зграде Председништва.
Запратите нас и на социјалним мрежама:
Прочитајте још: