Стојан Чупић “Змај од ноћаја”

Стојан Добриловић Чупић (1765-1815) један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под надимком ”Змај од Ноћаја”. Родом је из Пиве у Старој Херцеговини, али се још ко младић, по смрти оца, сели у Мачву код ђеда, где стиче писменост и образовање и где га усваја трговац Страхиња Чупић са којим стиче лепо имање. 

На почетку Првог српског устанка предводи Мачване у устанку против дахија. Већ у првој борби код Засавице се истиче великом војном и командном сналажљивошћу. Ову славу потврђује и напад на Мачванску Митровицу у којем Стојан Чупић са својим одредом успева да до ногу потуче знатно бројнију посаду турског хана. 

Већ 1805. године Карађорђе именује Чупића за мачванског војводу у Богатићу. Најзначајнија Чупићева ратна година је 1806. Својом домишљатошћу успева да превари Турке приликом преговора, а у бици на Мишару је један од истакнутих српских команданата. Током наредних устаничких година учествује у низу окршаја, борби и упада у Босну, као и у чувеној бици код Лознице 1811. године. Такође је био и један од гласовитих мегданџија.

Истакао се нарочито у бојевима на Мишару (где је изазвао на мегдан и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Салашу. Такође је пред бој на Бајиној Башти изазвао и победио у двобоју силнога бега Зумбилића.

У борби на Главици преко Дрине спасао је Цинцар Јанка Поповића (Србина родом из Охрида). 

Крај Првог устанка обележава битка на Равњу после које Стојан Чупић са Карађорђем прелази у Срем. Враћа се у Мачву 1815. године када добија инструкцију од Милоша Обреновића да поново подигне устанак.

Постоје две верзије Стојановог краја. По једној, га Турцима предају богати српски трговци из Мачве, који су гајили омразу према Чупићу и противили се новом устанку. По другој, налогодавац Чупићеве предаје Турцима је био сам кнез Милош Обреновић, који се плашио Чупићеве популарности у народу и сматрао да овај велики јунак може да му угрози власт. 

И тако је на превару Чупић ухваћен и одведен преко Дрине у зворничку тамницу. После месец дана тешких мучења, задављен је гајтаном.

Стојан Чупић је од стране народа остао упамћен по својим војним врлинама и сналажљивости, па је због њих добио надимак ”Змај од Ноћаја”. Био је познат и као добар говорник, о чему је сам Карађорђе говорио: ”Којекуде, ко ми надговори Чупића и натпише Молера, даћу што затражи”.

Остао је запамћен у народној епској песми ”Змај од Ноћаја“. Вук Караџић га је сматрао најхрабријим српским војводом уз хајдук Вељка Петровића, а овако га опевава Филип Вишњић у ”Боју на Салашу”:

”Од како је гавран поцрнио, 

Није змију гуја дочекала 

Кано Чупић Мемед-Капетана

У широку пољу салашкому; 

Ако ли тко вјеровати неће, 

Нека иде те очима види: 

Знати ће се турска костурница 

Докле тече сунца и Салаша!“

Имао је троје деце. Његов најпознатији потомак Никола Чупић је био конструктор ратног наоружања. Умро је у 34 години остављајући завештање да се од његове имовине оснује Чупућева задужбина која је издавала знаменити Годишњак.

Аутор слике Горан Горски

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *