Kako je nastala čuvena pesma ”Srpsko-ruski marš” (Serbsko-russkiй marš)

Čuvenu pesmu ”Srpsko-ruski marš” (Serbsko-russkiй marš) komponovao je jedan od najvećih svetskih i ruskih kompozitora svih vremena Pjotr Iljič Čajkovski (1840-1893).

Čajkovski je ovu kompoziciju posvetio borbi srpskog naroda za oslobođenje od Turaka u Srpsko-turskim ratovima 1876-1878 koje je predvodio knez Milan Obrenović (1868-1889). Naša Kneževina je primila značajnu rusku vojnu pomoć, a glavnokomandujući srpske vojske bio je ruski general Mihail Černjaev koji postaje srpski državljanin i nosilac najvećeg srpskog ordena ”Takovskog krsta”.  Sa njim je došlo i nekoliko hiljada ruskih dobrovoljaca, vojnika i oficira, a među njima je bio najpoznatiji pukovnik Nikolaj Rajevski, koji je Tolstoju poslužio kao prototip knjižnjvnog lika Vronskog u romanu ”Ana Karenjina”, a koji je svoje kosti ostavio u Bici kod Gornjeg Adrovca blizu Aleksinca gde je i sahranjen u Crkvi Svete Trojice koju je tu sazidala njegova aristokratska familija. 

Zanimljivo je da je i deda pukovnika Rajevskog takođe čuveni general i junak napoleonskih ratova Nikolaj Rajevski jedan od glavnih likova Tolstojevog romana ”Rat i mir”. Apelujemo na ljubitelje istorije da obiđu Crkvu Svete Trojice u Gornjem Adrovcu i odaju počast ovom ruskom oficiru i srpskom junaku.

Inače, ”Srpsko-ruski marš” je nastao kada je čuveni ruski pijanista i kompozitor Nikolaj Rubinštajn zamolio svog bliskog prijatelja Čajkovskog da napiše delo koje bi se izvelo na dobrotvornom koncertu za ruske ranjenike iz Srpsko-turskih ratova. 

Ponet rodoljubljem, panslavenstvom i pravoslavnom solidarnošću, Čajkovski je ovo delo napisao za samo pet dana. Premijera dela je bila u Moskvi, 17. novembra 1876. godine, a orkestrom je dirigovao sam Čajkovski.

Čajkovski je originalno planirao da napiše simfoniju posvećenu srpskom narodu, no u ono vreme mu je nedostajalo dovoljno srpskih narodnih melodija kao motiva za jedno tako kompleksno muzičko delo. No za ”Srpsko-ruski marš” uspeo je da dobije neke delove iz opusa srpskog kompozitora Kornelija Stankovića. 

Svoj Srpsko-ruski marš je bazirao na melodiji ruske carske himne ”Bože, čuvaj Cara“ i tri srpske narodne pesme: ”Sunce jarko, ne sijaš jednako“ (Isidora Ćirića), ”Prag je ovo milog Srba“ (Kornelija Stankovića) i “Jer puščani prah“ što je zapravo drugi deo pesme “Rado ide Srbin u vojnike“ (Josifa Runjanina, koji je kao Srbin napisao i hrvatsku himnu ”Lijepa naša domovino”). Ove melodije je Čajkovski pronašao u zbirci Kornelija Stankovića ”Srpske narodne melodije“ štampanoj u Beču 1862. godine, za šta je carskim ukazom srpski kompozitor odlikovan ruskim Ordenom Svetog Stanislava.

Prvi deo ove kompozicije opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, u kome je Čajkovski iskoristio dve srpske narodne pesme. Zatim, sledi deo koji opisuje zločine na Balkanu na koji se nadovezuje deo koji muzički opisuje okupljanje ruskih dobrovoljaca. U trećem delu pažnja je posvećena srpskoj molbi za pomoć. Poslednji deo je posvećen maršu ruskih dobrovoljaca u pomoć Srbima i srpsko-ruskoj konačnoj pobedi.

Poslušajte i nikada ne zaboravite koliko je najvećih svetskih umetnika, naročito onih iz bratskog ruskog naroda, bilo inspirisano borbom Srba za slobodu!

Na slici je srpski vojni logor sa početka rata iz 1876. godine.

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Pročitajte još:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *