Како је настала чувена песма ”Српско-руски марш” (Сербско-русский марш)

Чувену песму ”Српско-руски марш” (Сербско-русский марш) компоновао је један од највећих светских и руских композитора свих времена Пјотр Иљич Чајковски (1840-1893).

Чајковски је ову композицију посветио борби српског народа за ослобођење од Турака у Српско-турским ратовима 1876-1878 које је предводио кнез Милан Обреновић (1868-1889). Наша Кнежевина је примила значајну руску војну помоћ, а главнокомандујући српске војске био је руски генерал Михаил Черњаев који постаје српски држављанин и носилац највећег српског ордена ”Таковског крста”.  Са њим је дошло и неколико хиљада руских добровољаца, војника и официра, а међу њима је био најпознатији пуковник Николај Рајевски, који је Толстоју послужио као прототип књижњвног лика Вронског у роману ”Ана Карењина”, а који је своје кости оставио у Бици код Горњег Адровца близу Алексинца где је и сахрањен у Цркви Свете Тројице коју је ту сазидала његова аристократска фамилија. 

Занимљиво је да је и деда пуковника Рајевског такође чувени генерал и јунак наполеонских ратова Николај Рајевски један од главних ликова Толстојевог романа ”Рат и мир”. Апелујемо на љубитеље историје да обиђу Цркву Свете Тројице у Горњем Адровцу и одају почаст овом руском официру и српском јунаку.

Иначе, ”Српско-руски марш” је настао када је чувени руски пијаниста и композитор Николај Рубинштајн замолио свог блиског пријатеља Чајковског да напише дело које би се извело на добротворном концерту за руске рањенике из Српско-турских ратова. 

Понет родољубљем, панславенством и православном солидарношћу, Чајковски је ово дело написао за само пет дана. Премијера дела је била у Москви, 17. новембра 1876. године, а оркестром је дириговао сам Чајковски.

Чајковски је оригинално планирао да напише симфонију посвећену српском народу, но у оно време му је недостајало довољно српских народних мелодија као мотива за једно тако комплексно музичко дело. Но за ”Српско-руски марш” успео је да добије неке делове из опуса српског композитора Корнелија Станковића. 

Свој Српско-руски марш је базирао на мелодији руске царске химне ”Боже, чувај Цара“ и три српске народне песме: ”Сунце јарко, не сијаш једнако“ (Исидора Ћирића), ”Праг је ово милог Срба“ (Корнелија Станковића) и “Јер пушчани прах“ што је заправо други део песме “Радо иде Србин у војнике“ (Јосифа Руњанина, који је као Србин написао и хрватску химну ”Лијепа наша домовино”). Ове мелодије је Чајковски пронашао у збирци Корнелија Станковића ”Српске народне мелодије“ штампаној у Бечу 1862. године, за шта је царским указом српски композитор одликован руским Орденом Светог Станислава.

Први део ове композиције описује патњу Срба под турском окупацијом, у коме је Чајковски искористио две српске народне песме. Затим, следи део који описује злочине на Балкану на који се надовезује део који музички описује окупљање руских добровољаца. У трећем делу пажња је посвећена српској молби за помоћ. Последњи део је посвећен маршу руских добровољаца у помоћ Србима и српско-руској коначној победи.

Послушајте и никада не заборавите колико је највећих светских уметника, нарочито оних из братског руског народа, било инспирисано борбом Срба за слободу!

На слици је српски војни логор са почетка рата из 1876. године.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *