Srpska deputacija u Carigradu 1820. godine

Knjaz Miloš Obrenović je krajem 1820. godine poslao srpsku deputaciju u Carigrad u cilju pregovora sa turskim vlastima o položaju Srbije. 

Međutim, već 1821. godine (po uzoru na Karađorđev ustanak 1804. godine) izbija grčki ustanak na Peloponezu koji uzima velikog maha. Zbog svega toga i sumnju u srpsku umešanost, Turci zatvaraju srpsku deputaciju i drže je u najgorem zatvoru pod najstrožom izolacijom i katastrofalnim uslovima skoro čitavih pet godina. 

Knjaz Miloš je bio odličan diplomata i odmah je 1820. godine počeo pregovore kako bi spasio srpske zatvorenike, no nažalost u tome dugo nije imao uspeha. 

Za vreme zatočenja, jedan član deputacije, arhimandrit manastira Kalenić Stevan Jakovljević je čak umro, a drugi je poludeo (Dimitrije Georgijević). Oni su bile prve žrtve srpske diplomatije. 

U međuvremenu, zabeleženo je i jedno junačko delo. 

Tokom anti-grčkih nemira i masakra lokalnih Grka 1821. godine u samom Carigradu, kada je razularena turska masa na vratima Carigradske patrijaršije na Fanaru čak obesila i patrijarha Grigorija V, napadnuta je i kuća srpske deputacije. Međutim, u epskoj borbi protiv razularene mase, kuću je hrabro branio i odbranio član delegacije Stojan Simić, jedan od kasnijih prvaka Ustavobranitelja. On je “močugom prognao” nekoliko Turaka koji su uleteli u stan srpskih poslanika, a zatim je sam branio kapiju da Turci ne prodru u dvorište i pobiju ih sve. To je trajalo sve dok nije prispeo jedan odred turske vojske koji je oterao razularene demonstrante.

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Pročitajte još:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *