Српска депутација у Цариграду 1820. године

Књаз Милош Обреновић је крајем 1820. године послао српску депутацију у Цариград у циљу преговора са турским властима о положају Србије. 

Међутим, већ 1821. године (по узору на Карађорђев устанак 1804. године) избија грчки устанак на Пелопонезу који узима великог маха. Због свега тога и сумњу у српску умешаност, Турци затварају српску депутацију и држе је у најгорем затвору под најстрожом изолацијом и катастрофалним условима скоро читавих пет година. 

Књаз Милош је био одличан дипломата и одмах је 1820. године почео преговоре како би спасио српске затворенике, но нажалост у томе дуго није имао успеха. 

За време заточења, један члан депутације, архимандрит манастира Каленић Стеван Јаковљевић је чак умро, а други је полудео (Димитрије Георгијевић). Они су биле прве жртве српске дипломатије. 

У међувремену, забележено је и једно јуначко дело. 

Током анти-грчких немира и масакра локалних Грка 1821. године у самом Цариграду, када је разуларена турска маса на вратима Цариградске патријаршије на Фанару чак обесила и патријарха Григорија V, нападнута је и кућа српске депутације. Међутим, у епској борби против разуларене масе, кућу је храбро бранио и одбранио члан делегације Стојан Симић, један од каснијих првака Уставобранитеља. Он је “мочугом прогнао” неколико Турака који су улетели у стан српских посланика, а затим је сам бранио капију да Турци не продру у двориште и побију их све. То је трајало све док није приспео један одред турске војске који је отерао разуларене демонстранте.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *