Међу најзаслужније људе који су обликовали наш модерни национални дух били су Срби Пречани

Док као народ за развој нашег националног идентитета највише дугујемо древној аутокефалној Српској православној Цркви и гусларској епској народној поезији, посебно Косовском завету, најзаслужнији за обликовање нашег модерног националног духа и културе били су Срби Пречани. То су они Срби који су у време турског ропства и развоја Кнежевине и Краљевине Србије живели северно од Саве и Дунава, у Срему, Банату, Бачкој, Барањи и Славонији. Они су упркос жестоким притисцима њихове агресивно римокатоличке и мултинационалне монархије успели не само да очувају свој већ постојећи српски идентет, културу и национално осећање, већ су све то уткали у модерне европске културне токове нимало не заостајући за њима.

Па смо тако добили и врло занимљиве српске верзије барока и класицизма или романтизма, а касније и модернизма.

Чим је почела да се обнавља Србија (па и Црна Гора под Петровићима) у њу су похитали најугледнији Срби Пречани од Доситеја Обрадовића, Ивана Југовића, Димитрија Давидовића, Јована Хаџића, Јована Стерије Поповића, Стевана Сремца, Јована Ђрођевића, Ђуре Јакшића и многих других великих личности.

Заправо модерна, нововековна верзија српског национализма долази нам из Панонске низије, а Срби староседеоци из тих крајева који се сећају времена од пре Другог светског рата и комунистичког успостављања Социјалистичке аутономне покрајне Војводине знају да су у тим крајевима живели највећи српски националисти и родољуби. Да нису били тако изразито патриотски настројени, о чему је веома јака сведочанства оставио и наш вероватно највећи књижевник Милош Црњански, Срби у тим крајевима не би могли опстати као Срби.

На фотографији видите два великана српске културе. Са леве стране је један од наших највећих сликара Урош Предић, родом из Орловата код Петровграда, а са десне стране седи један од највећих српских песника и доктор права Лаза Костић, родом из Ковиља у Шајкашкој код Новог Сада. Фотографија је настала на имању најбогатијег Србина у Угарској тог времена, велепоседника Богдана Дунђерског у дворишту његовог дворца ”Дунђерски” код Бечеја, а који је био и велики народни добротвор и задужбинар. Богдан Дунђерски се највише истакао у заштити српских народних интереса као веома моћни политички изасланик Срба и посланик у Угарском сабору у Будимпешти.

Нажалост, услед деловања деструктивних аутономашких погледа, често се заборавља колико су значајни Срем, Банат, Бачка, Барања и Славонија за историју и културу нашег народа. Не допустимо да се такав тренд развија, а аутентични Срби Панонске низије знају добро ко су, шта су и шта им је чинити.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *