Ko su bili martolozi?

Od vladavine turskog sultana Mehmeda II Osvajača (1451-1481) u Srbiji počinju da se pojavljuju martolozi. To je jedna od institucija koju su Turci preuzeli iz Romejskog carstva i dali joj novi karakter.

U Srbiji martolozi postaju ljudi koji su rođeni kao Pravoslavni Hrišćani i koji su bili vični vojnoj veštini. Prilazili su turskoj vojsci sa namerom da joj za platu i ostale privilegije pomažu. Njihovi osnovni zadaci bili su uhođenje i upadi u neprijateljsku pograničnu teritoriju ali i zaštita granice. Prilikom pohoda i pohara, njima su Turci davali da zadrže sav plen osim 1/4 koju daju svom lokalnom begu. Martolozi su bili osobito važni kao posada u novoosvojenim turskim tvrđavama i utvrdima. Tako recimo iz turskih izvora vidimo da je džemat tvrđave Soko Grad 1516. godine imao svega deset martologa, dok je u isto vrijeme džemat Smedereva imao njih čak 400.

Oni martolozi koji su se nalazili dublje u unutrašnjosti osmanske teritorije obavljali su neku vrstu lokalne policijske službe tj. dobijali su zaduženja za održavanje reda. Mnogi od njih, kao poznavaoci lokalnih prilika i mentaliteta, su bili i glavni nosioci borbe protiv srpske hajdučije i otpora nepokornih Srba.

Pored toga, martolozi Srbi su bivali angažovani i kao sakupljači harača i ostalih osmanskih poreza od lokalnog stanovništva, zbog čega su bili omraženi. Oni su, za razliku od ostatka srpske raje, mogli da imaju i svoju zemlju, iako je bilo onih koji su obrađivali i spahijsku zemlju zbog čega su plaćali ušur spahiji.

U okviru turskog feudalnog poretka martolozi su bili dužni i da ratuju za Osmansko carstvo za šta su primali i dnevnice. Zato bi mnogi bivali i oslobođeni harača, ispendže, vanrednih nameta itd.

Oni Srbi koji su tokom 16. veka postajali martolozi lako su primali Islam, a naročito lako su to činili oni koji su dobijali više činove ili su putem ove institucije želeli da grade svoje karijere u okviru osmanskog feudalnog sistema.

Srbin, uzet u danku u krvi i janičar koji posle službe u osmanskom carstvu i vojsci uspeva da se preda Ugarima i da pobegne u Poljsku, Konstantin Mihailović piše delo „Janičarove uspomene“ (15. vek) na poljskom i češkom jeziku u kojem evropske vladare upoznaje sa osmanskim navikama i vojnoj organizaciji. O martolozima piše sledeće:

„Martolozi su Hrišćani, a osobito na krajinama bivaju i oni dobijaju platu na konja, zlatnik za osam dana. A plata im se takođe daje za svaki mesec, svakome bez zakašnjenja. Ima isto tako i nekih Hrišćana slobodnih, koji ne daju nikome ništa, a nikakvu platu ne dobivaju. Zovu ih vojnuci. Oni caru služe i prazne careve konje vode gde je potrebno. Matrologa i vojnuka ima nekoliko stotina“.

Kad se Osmansko carstvo suočilo sa velikom krizom tokom 17. i 18. veka, martolozi su bili toliko nepouzdani, da ih je sultan Ahmed III (1703–1730) fermanom iz 1721. zvanično ukinuo, iako su se još uvek pojavljivali po pojedinim balkanskim tvrđavama.

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Pročitajte još:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *