Ко су били мартолози?

Од владавине турског султана Мехмеда II Освајача (1451-1481) у Србији почињу да се појављују мартолози. То је једна од институција коју су Турци преузели из Ромејског царства и дали јој нови карактер.

У Србији мартолози постају људи који су рођени као Православни Хришћани и који су били вични војној вештини. Прилазили су турској војсци са намером да јој за плату и остале привилегије помажу. Њихови основни задаци били су ухођење и упади у непријатељску пограничну територију али и заштита границе. Приликом похода и похара, њима су Турци давали да задрже сав плен осим 1/4 коју дају свом локалном бегу. Мартолози су били особито важни као посада у новоосвојеним турским тврђавама и утврдима. Тако рецимо из турских извора видимо да је џемат тврђаве Соко Град 1516. године имао свега десет мартолога, док је у исто вријеме џемат Смедерева имао њих чак 400.

Они мартолози који су се налазили дубље у унутрашњости османске територије обављали су неку врсту локалне полицијске службе тј. добијали су задужења за одржавање реда. Многи од њих, као познаваоци локалних прилика и менталитета, су били и главни носиоци борбе против српске хајдучије и отпора непокорних Срба.

Поред тога, мартолози Срби су бивали ангажовани и као сакупљачи харача и осталих османских пореза од локалног становништва, због чега су били омражени. Они су, за разлику од остатка српске раје, могли да имају и своју земљу, иако је било оних који су обрађивали и спахијску земљу због чега су плаћали ушур спахији.

У оквиру турског феудалног поретка мартолози су били дужни и да ратују за Османско царство за шта су примали и дневнице. Зато би многи бивали и ослобођени харача, испенџе, ванредних намета итд.

Они Срби који су током 16. века постајали мартолози лако су примали Ислам, а нарочито лако су то чинили они који су добијали више чинове или су путем ове институције желели да граде своје каријере у оквиру османског феудалног система.

Србин, узет у данку у крви и јаничар који после службе у османском царству и војсци успева да се преда Угарима и да побегне у Пољску, Константин Михаиловић пише дело „Јаничарове успомене“ (15. век) на пољском и чешком језику у којем европске владаре упознаје са османским навикама и војној организацији. О мартолозима пише следеће:

„Мартолози су Хришћани, а особито на крајинама бивају и они добијају плату на коња, златник за осам дана. А плата им се такође даје за сваки месец, свакоме без закашњења. Има исто тако и неких Хришћана слободних, који не дају никоме ништа, а никакву плату не добивају. Зову их војнуци. Они цару служе и празне цареве коње воде где је потребно. Матролога и војнука има неколико стотина“.

Кад се Османско царство суочило са великом кризом током 17. и 18. века, мартолози су били толико непоуздани, да их је султан Ахмед III (1703–1730) ферманом из 1721. званично укинуо, иако су се још увек појављивали по појединим балканским тврђавама.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *