Село Готовуша је једно типичног места из срца Косова и Метохије. Насељено је пре неколико хиљада година, у околини се налазе остаци античког утврђења, где постоје трагови водовода и канализације, као и мозаик који је припадао црквеном храму из 6. века.
Помиње се у повељама Немањића, као рецимо 1331. године у једној од повеља српског цара Стефана Душана Силног. Доживљава свој највећи процват и узлет за време цара Душана, који изграђује пут, повезујући царске градове и своје престонице Призрен и Скопље.
Српски средњовековни владари су у том месту и околини имали своје поседе, о чему сведоче и наше народне епске песме и географски појмови као што су Цареве ливаде и Царева глава.
У том месту постоје и црква Пресвете Богородице из 14. века, као и храм Христа Спаса из 16. века које су од изузетног значаја и под заштитом Републичког завода за културу Републике Србије. Ту су неко време биле чуване и мошти српског цара Уроша Нејаког, сина цара Душана, које су касније, под најездом Турака, пренесене у манастир Јазак на Светој Фрушкој гори.
Касније село Готовуша улази у састав области Вука Бранковића и пада под Турке након Косовског боја из 1389. године, а велики број становника се, услед последица устанака и аустро-турских ратова у 17. веку, сели према Шумадији, Поморављу и даље преко Саве и Дунава, у сеоби под вођством српског патријарха Арсенија III Чарнојевића.
Српска војска коначно ослобађа то место заједно са остатком тог дела Косова 13. октобра, 1912. године.
Међутим, оно што данас издваја ово место је то што је оно прави бастион српства и острво у потпуном албанском и исламистичком окружењу. У њему данас живи неколико хиљада Срба, у непосредној близини царског града Призрена на обронцима величанствене Шар планине.
Запратите нас и на социјалним мрежама:
Прочитајте још: