Врло често можете чути да су сви Немањићи, осим Стефана Душана, канонизовани, односно проглашени светитељима. Нажалост то није истина.
Немањићи који нису проглашени светитиљима су, поред Стефана Душана (1308 – 1355) кога смо поменули и двојица синова Стефана Првовенчаног, односно Стефан Радослав (1192 – после 1235) и Стефан Урош I (1220 – 1277).
Стефан Радослав је био син једне, а муж друге грчке (византијске) принцезе те се може рећи да је био под снажним утицајем Грка. Осећао се више Грком него Србином, а због мајке Евдокије се чак потписивао и презименом византијске царске лозе Дука те му се управо то ставља као главни разлог због чега није канонизован.
Са друге стране није нам баш најјасније зашто Стефан Урош I није канонизован. Најмлађи син краља Стефана Првовенчаног и краљице Ане Дандоло је, по сведочанствима, наследио многе особине свога деде Стефана Немање (Светог Симеона) и то је била тајна његовог уздигнућа на знатно виши државнички ниво у односу на старију браћу краљеве Стефана Радослава и Стефана Владислава. Дуго је носио надимак Велики, што доста говори о томе какав је владар био. Издашно је помагао Српску православну цркву. Саградио је чудесни манастир Сопоћани у коме се замонашио и у коме је сахрањен.
И на крају зашто Стефан Урош IV Душан није проглашен свецем? Постоје четири могућа одговора на то.
Аутор слике Небојша Ђурановић
Запратите нас и на социјалним мрежама:
Прочитајте још: