Зашто мошти краља Милутина не почивају у Србији!?

Зашто мошти краља Милутина данас почивају у Бугарској, а не у Србији!?

Српског краља Милутина (1282—1321) смрт је задесила у свом двору у Неродимљу, на Косову, 29. октобра 1321. и то само недељу дана након завршетка и освећења његовог манастира Грачанице. 

Првобитно је сахрањен у својој гробној цркви Светог Архиђакона Стефана у манастиру Бањска, код Косовске Митровице, ког је изградио 1317. године управо за ту намену. Савременици  сведоче да је маузолеј манастир Бањска и црква Светог Стефана, заштитника Немањића, била можда и најлепша коју су Немањићи до тада изградили, да је блистала од злата којим су били окружене фреске, а фасада од савршено спојених црвених, белих и плавичастих мермерних плоча препуна раскошних скулптура и рељефа.

Убрзо нако смрти, тело краља Милутина је постало мироточиво, па га је Црква уписала у диптихе светих као Свети Краљ Милутин. Према житијима, чуда над његовим гробом почела су да се дешавају још у манастиру Бањска само две године после његове смрти. 

Пред сам Косовски бој, у јуну 1389. године, чудотворно тело краља Милутина је пребачено из Бањске у Трепчу, због безбедности пошто су Турци који су надолазили немилосрдно уништавали све српске цркве и манастире на свом путу. Пред османском најездом 1460. године тело краља Милутина је из Трепче пренето у Бугарску, прво у манастир Светих Ћирила и Методија, да би касније било пренето у Софију, у цркву Свете Недеље где и данас почивају. Софијска црква Свете Недеље се по моштима краља Милутина још назива и црква Светог Краља.

Моштима Светог Краља Милутина данас недостају глава и десна рука за које се не зна где су завршиле. Бугарски православни верници и данас поред Милутиновог ћивота остављају папириће с порукама за ближње на оном свету. Култ светог српског краља Милутина у Бугарској је изузетно јак још од 16. века. У Краљевој цркви свакодневно се одржава служба њему посвећена, а верници у огромном броју непрестано долазе да целивају мошти, којима се приписује огромна моћ. 

Светог краља Милутина славе и други народи, у првом реду Руси. Бугарски историчари наводе да је први захтев за повраћај моштију краља Милутина из Софије у обновљену Пећку патријаршију поднео сам руски цар Иван IV Грозни (1533—1584). Он је био дубоко везан за српску традицију, јер га је после смрти родитеља у косовском и светосавском духу одгајала бака Ана Јакшић (после удаје Глинска) из чувене српске племићке породице Јакшића. Међутим, Турци и Цариградска патријаршија, која је била под њиховом контролом, нису дозволили да се Милутин чак ни мртав врати у Србију, јер је био сувише снажан симбол српске државности, моћи и самосталности.

Мошти краља Милутина су тако оставши у Софији претрпеле пљачке, пожаре, непогоде, земљотресе, нападе устаника и Турака, као и терористичку акцију бугарских комуниста који су 1925. године дигли у ваздух цркву Свете Недеље и убили више од 190 недужних људи.

У Бугарској, се свети српски краљ Милутин сматра заштитником Софије, док је у својој земљи Србији он практично заборављен. Невероватно је да краљ који је од Србије створио водећу регионалну силу свог доба, учинио Немањиће делом ромејске царске породице и утро пут за стварање српског царства, има данас јачи култ у Бугарској него у својој Србији. 

Надамо се да ће наша Црква тражити да се мошти краља Милутина врате у његову гробну цркву у манастир Бањску. До тада, сваки Србин је дужан да обиђе Софију и поклони се моштима нашег светог краља!

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *