Списак српских костурница, меморијала и гробаља на простору Северне Македоније у периоду од 1912. до 1918.

СПИСАК СРПСКИХ МЕМОРИЈАЛА, КОСТУРНИЦА И ГРОБАЉА НА ПРОСТОРУ „СЕВЕРНЕ МАКЕДОНИЈЕ“ НА КОЈИМА ПОЧИВАЈУ СРПСКИ ВОЈНИЦИ ИЗ БАЛКАНСКИХ И ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА 1912-1918:

1. Спомен-костурница на Зебрњаку, Младо Нагоричане, Куманово. Видите остатке на слици. Највећи српски споменик са костурницом у којој почивају српски војници страдали у легендарној Кумановској бици 1912. године у Првом балканском рату против Турске. Овај јединствени и невероватно леп споменик са светиоником који је обасјавао скоро целу Вардарску и Врањанску долину дело је чувеног архитекте Момира Коруновића и саграђен је 1937. године. Обелиск су минирали бугарски окупатори у мају 1942. године. Данас постоје само његови остаци, а мекедонски комунисти су се веома лоше опходили према овом месту. Република Србија и дан данас не обнавља један од својих најзначајнијих споменика који обележава кључну епизоду у процесу избацивања Турака са Балкана и ослобађања српског југа.

2. Градско гробље Куманово. На том месту је сахрањен непознат, али веома велики број страдалих српских ратника из балканских и Првог светског рата. Ту се налазе се и масовне гробнице умрлих ратника оболелих од тифуса током 1912. године. На основу сведочења мештана, ту је, заједно са умрлим локалним становништвом, сахрањено око 40.000 људи. На гробљу је само једна оборена надгробна плоча, док је неколико надгорбних споменика пренето у двориште историјског музеја у Куманову. Гробље палим кумановским херојима из 1912. године, налази се и у порти цркве Свете Тројице. Некада је гробље било уређено и ограђено. Но, за време Другог светског рата, бугарске окупаторске снаге су га порушиле. По окончању рата, уместо обнове или уређења, македонске титоистичке власти су на гробљу подигле трафостаницу. Остали су само делови ограде и улазних степеница, два надгробна споменика и један постамент. Грбоље је потпуно запуштено.

3. Спомен-костурница, Крива Паланка. Капела у чијој крипти почивају посмртни остаци српских војника страдалих током Првог балканског рата. Налази се на левој страни прилазног пута у град.

4. Капела у Каленици, Штип. Капела са костурницом пострадалих српских војника. Аутор пројекта је Иван Мештровић а фрескописа Крсто Хегедушић. У крипти су сахрањени српски војници страдали у борбама на Брегалници, Овчем, Јежевом и Калиматском пољу током Другог балканског рата 1913. Спомен капела је била изграђена на узвишењу надомак железничке станице у Штипу, око 3 километра западно од града. За време Другог светског рата бугарски окупатор је срушио меморијал да би за време Титове Македоније на тој локацији била изграђена метеоролошка станица. Данас се на том светом српском месту налази само плоча.

5. Капела са костурницом, Сењак, Штип. Меморијал страдалим српским војницима у Другом балканском рату из 1913. године. Подигнута је 1931. године да би била срушена од стране бугарских окупаторских трупа 1941. године. За време Титове Македоније на тој локацији никла градска пијаца. Кости ратника делимично су прикупљене и „склоњене“ на неко од гробаља у том граду, без прецизних података о томе где су тачно појрањене. На варошком гробљу у Штипу је била подигнута спомен-капела са костурницом у којој су сахрањени погинули ратници (њих око 1.300), а покрај ње био је и велики број индивидуалних гробова ратника. И та капела је срушена од стране бугарских окупационих снага за време Другог светског рата. Једино је остао део горње бетонске плоче на костурници испод које су се видели посмртни остаци ратника.

6. Капела-костурница, Доње Каласларе, (или ”Долно Карасларе”), Велес. Капела са костурницом која је подигнута између 1928. и 1930. године по пројекту архитекте Владимира Девића у част војницима страдалим у Првом светском рату у периоду 1917-1918. Поред погинулих ратника из Првог светског рата, у капели је сахрањено и више од хиљаду умрлих војника из Тимочке Крајине, који су, 1913. године, страдали од последице колере, након Кумановске битке 1912. године.

7. Капела-костурница, Удово, Валандово, на самом аутопуту између Демир Капије и Ђевђелије.

Капела са костурницом подигнута 1934. године у спомен на 261 регрута, убијених на Велики Петак 1915. године од стране бугарских трупа током Валандовског покоља и кости 2.000 њихових ратних другова погинулих у општинама Ђевђелија, Дојран, Струмица и Неготино. Спомен костурницу је пројектовао чувени архитекта Момир Коруновић.

8. Српско војничко гробље, Битољ. Смештено је у близини античког археолошког локалитета Хераклеја, а граничи се са градским гробљем – „Буково“. На гробљу се налази 1321 Крст али без имена бораца страдалим током Балканских и Првог светског рата. Сахрањени на Српском војничком гробљу у Битољу, погинули су на југозападу Македоније, махом, непосредно пред и за време пробоја Солунског фронта, којим је и одлучен и окончан Први светски рат. Споменик у облику крста и костурница се налазе на узвишици, на крају гробља између парцела бр. 1 и 2. Лево од споменика налази се бела мермерна плоча са урезаним текстом: „Слава храбро палим јунацима за ослобођење и уједињење 1912–1918 године“. Будући да на самом гробљу, из објективних разлога, ипак, нису завршени сви предвиђени радови на преуређењу, појавио се проблем пресељења бесправно изграђеног сеоског домаћинства једне албанске породице, због узурпације права проласка преко гробља – стоком и механизацијом, чиме се често скрнаве и оштећују гробне парцеле српских ратника. Предложено је, такође, боље ограђивање читавог комплекса, како би се гробље „заштитило“ и од „утицаја“ зоолошког врта који је једним делом „наслоњен“ на комплекс. 

9. Црква Светих Апостола Петра и Павла, Битољ. На црквеном гробљу сахрањени су француски и српски војници страдали током Првог светског рата, поспбно приликом ослобађања првог српског града Битоља у новембру 1916.

10. Српско војничко гробље у Добровени, општина Новаци. Сахрањени српски војници страдали у Првом светском рату.

11. Српско војничко гробље у Бачу, општина Новаци. Сахрањени српски војници страдали у Првом светском рату. Потпуно је запуштено, на надгробним споменицима су видљива оштећења. На многима се више не виде натписи, а многи су потпуно изваљени и оборени на земљу, зарасли у коров и трње.

12. Зграда Врховне команде Српске војске у селу Бач, општина Новаци. Након борби на Кајмакчалану од 12. септембара до 30. септембар 1916. године и ослобођења прве стопе српске земље, седиште Врховне команде Српске војске пребачено је из Грчке на ово место из ког су Врховни командант регент Александар и војвода Живојин Мишић тактички осмишљавали борбене акције и пробој Солунског фронта. Читаве две године се ту налазио ђенералштаб Српске војске. Зграда је била скромних димензија. Објекат се налазио са леве стране пута који пролази кроз село према планинским масивима Ниџе. Надомак зграде некадашње команде налазиле су се школа и црква. Од некадашње зграде Врховне команде, остало је врло мало. Објекат је практично потпуно руиниран, без крова, само са остацима урушених зидова, без врата и прозора. Читав објекат је зарастао у велики коров, трње и растиње.

13. Српско војничко гробље у Скочивиру, општина Новаци. Налази се на око 40-так километара од Битоља, на путу према Кајмакчалану. На овом запуштеном и лоше одржаваном локалитету, сахрањени су српски војници страдали у Првом светском рату. Гробни комплекс је ограђен бетонском оградом са стубовима повезаних металном конструкцијом. Ограда је, међутим, на више места знатно оштећена. На жалост и ово гробље је, практично, зарасло у коров, шибље и трње, а део надгробних плоча је „неко“ одвалио, неке од њих чак и однео.

14. Кајмакчалан, планина Ниџе, општина Новаци. Спомен-комплекс подигнут 1928. године на планини Ниџе на коме је почивало срце Др Арчибалда Рајса. Чине га: спомен-капела, костурница, црквени дом, болница Др Рајса и стражарска кућица. Спомен-комплекс се налази на стратешкој коти, на 2.521 метру надморске висине, где су вођене најжешће историјске битке од 12. септембра до 3. октобра 1916. године, у оквиру пробоја Солунског фронта. Те операције су створиле услове за ослобођење првог српског ослобођеног града Битоља, 9. новембра 1916. године, уз учешће српских, руских и француских трупа. Комплекс који је подигнут наредбом и аманетом краља Александра I Карађорђевића, у част славне победе српске војске и њеном доприносу у тријумфу над „Централним силама“, у Првом светском рату. Због велике надморске висине, честих и сурових климатских промена и временских осцилација, али и утицаја људског „фактора“, читав комплекс је кроз протекли дужи период био озбиљно оштећен, упркос изузетно стабилној и добро изведеној грађевинској конструкцији свих објеката, па и прилазног пута, који сада на неким деоницама драстично оштећен. До Кајмакчалана се најлакше стиже са грчке стране некада наше заједничке српско-грчке границе. 

15. Српско војничко гробље у селу Трнову-Студена, Будимирци, општина Новаци. Сахрањени српски војници страдали у Првом светском рату.

16. Црква Свете Богородице у Букову, општина Битољ. Храм подигнут 1927. године уз гробље мештана и српских војника страдалих у Првом светском рату.

17. Црква-костурница Светог Архангела Гаврила, Довлеџик, Битољ. Овај храм је подигнут како би у костурници били положени посмртни остаци српских војника страдалих у чувеној Облаковској бици из 1912. године у Првом бакланском рату. Била је ограђена каменим зидом са чуварском кућицом. После Другог светског рата, под цркве је спуштен, а она је претворена у капелу цивилног гробља „Буковско“.

18. Црква-костурница Светих Кирила и Методија, Прилеп. Овах храм је изграђен по пројекту архитекте Момира Коруновића. Налази се у Варошкој Махали у Прилепу. Ту су сахрањени посмртни остаци палих ратника у биткама код Алинаца и Бакарног гумна 1912. године, и у Првом светском рату. Спомен костурница је запуштена и неприступна за посетиоце. Три мала прозора на њој су зазидана. Плоча са посветом ратницима која се налазила на цркви, скинута је за време Другог светског рата.

19. Црква-костурница Светог Архангела Михаила, Скопље. Ова српска светиња је названа ”Храм славе” и подигнута је 1928. године, као задужбина краља Александара Карађорђевића, након укидања неколико војних гробаља на којима су били сахрањени српски војници страдали у Првом светском рату, а чија су тела пренета у костурницу храма. Унутрашњост храма је украшена копијама фресака српских средњовековних манастира: Грачаница, Жича, Студеница, Сопоћани, Старо Негоричане, Милешево, Дечани итд. Костурница се налази испод целе површине цркве. У њој су били посмртни остаци 3.200 ратника погинулих на оближњем брду Гази Баба, затим на Топани, а ту су прикупљене кости и ратника сахрањених на градском гробљу у Скопљу. Посмртни остаци српских ратника смештени су у дрвеним одељцима са њиховим именима. У костурници се налазе две мермерне плоче. На белој мермерној плочи урезан је текст следеће садржине: „неумрлим борцима палим за славу и величину Отаџбине првим регрутима Јужне Србије Вардарског, Брегалничког, Косовског и Ибарског пука 1914. – 1918. Њихови ратни другови“. На другој, делимично оштећеној мермерној плочи је записано: „У име Оца и Сина и Светога Духа овај у славу Светог Арханђела Михаила сазидан војничком гробљу у Скопљу за време владавине …агочестивог Краља Срба, Хрвата и Словенаца…сандра I Карађорђевића и заузимањем команданта III Армијске области Миливоја Зечевића, армијског ђенерала, освети на дан 8/21.XI 1928. г. православни скопљански Митрополит Варнава – Амин“.

20. Црква Вазнесења Господњег, Романовце, општина Куманово. Храм је подигнут 1940. године у спомен мештана и српских војника погинулих у Првом светском рату.

21. Спомен-Црква, Крупањ. Изграђена је по пројекту архитекте Момира Коруновића у спомен војника страдалих у Првом светском рату.

22. Рамне, Охрид. Споменик у част око 400 српских избеглица стрељаних 1915. године од стране бугарских окупатора. Пројектовао га је 1925. године архитекта Момир Коруновић. Налази се надомак Биљаниних Извора у Охриду. Ту су били сахрањени стрељани избегли млади Срби, углавном, гимназијског узраста од 15 – 20 година, који су бежали из централне Србије од бугарских окупатора 1915. године. На граничном појасу код манастира „Св.Наума“, заробили су их припадници бугарских „комитских одреда“, и све их стрељали код села Рамне. За време Другог светског рата бугарски окупатори су минирали и срушили споменик. Остао је једино доњи део споменика у коме се налазе посмртни остаци стрељаних српских младића.

23. Спомен-капела, Кучково, Скопље. Капела је подигнута по пројекту архитекте Момира Коруновића 1933. године, али срушена од стране бугарског окупатора током Другог светског рата. Споменик изнад капеле је био висок 10 метара. Са његовог врха се пружао веома леп поглед на град Скопље. Изнад улаза у спомен–капелу писао је текст: „Краљу Петру I Великом Ослободиоцу – захвални Кучковци“. Доњи део (постамент) споменика је делимично сачуван. Испод целе површине остатака спомен–капеле налази се костурница.

24. Спомен-капела, Г. Манастирец, Македонски Брод. Подигнута у знак сећања на 113 житеља места Пореч и околине које су стрељали бугарски окупатори током 1915. године.

25. Спомен-школа, Цера. Меморијал посвећен српских ослободиоцима страдалим у борбама  на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима и Пресецима током Другог балканског рата 1913. године. Село Цера је удаљено око 9 километара од Македонске Каменице, на истоку Северне Македоније. У подрумском делу објекта смештена је костурница са три заједничке гробнице.

26. Српско војничко гробље, Живојно, општина Новаци. Гробље се налази у порти сеоске гробљанске цркве. На њему почивају погинули ратници из 1916. године са Кајмакчалана. Сахрањени су на две одвојене парцеле: десно од цркве и на њеној крајње левој страни. Није познат тачан број надгробних споменика од којих су многи оштећени или трајно нестали, док је велики број натписа на њима заувек избрисан. 

27. Српско војничко гробље, Груниште, општина Новаци. Запуштено гробље, на коме су сахрањени припадници Српске војске страдали током Балканских и Првог светског рата, налази се у близини сеоске цркве.

28. Спомен-костурница у селу Старавина, општина Новаци. Спомен-костурница никада није довршена због Другог светског рата. Грађена је периоду након 1939. године.

29. Српско војничко гробље, село Орахово, општина Новаци. На гробљу на коме се данас налазе свега два надгробна споменика сахрањен је непознати, али свакако велики број припадника Српске војске страдалих током балканских и Првог светског рата.

30. Споменик 1.300 каплара, Скопље. Срушени споменик у скопском парку Идадија, откривен је 17. новембра 1935. године, у знак сећања на борце Скопског ђачког батаљона. Споменик отворио највећи српски драмски писац Бранислав Нушић чији је син-јединац Страхиња погинуо у саставу тог легендарног скопског ђачког батаљона. Многи од најбогатијих и најугледних Срба тог времена су своје синове изгубили као капларе овог легендарног батаљона.

31. Српско војничко гробље, Скопље. Ту су сахрањени српски војници погинули у ратовима 1912-1918. Налази се надомак цркве Светог Архангела Михаила, подно брда Гази Баба, у скопском насељу Аутокоманда. Према неким државним докуметима од времена пре Другог светског рата, ту је било сахрањено око 7.000 војника, погинулих у Кумановској бици, код Скопља и у операцијама пробоја Солунског фронта. Гробље је временом „стешњено“ изградњом одређених објеката у том делу града, укључујући и комплекс студентског насеља. 

32. Српско војничко гробље у селу Доборовени, општина Битољ. Сахрањени су погинули српски војници у Првом светском рату. Гробље чине две повеће парцеле на два нивоа, ограђених бетонским парапетом са бетонским стубовима који су повезани металном, делимично оштећеном конструкцијом. Гробље је зарасло у трње, коров и растиње, запуштено је и делимично очишћено. Неопходно је чишење и уређење надгробних споменика, као и поправка делимично оштећене ограде.

33. Споменик палим српским војницима у Балканским и Првом светском рату у Добром Пољу код Битоља. Ту се налазила и спомен-плоча палим српским и француским војницима 1918. године, чији је аутор био француски вајар Сел Л’гоше. Срушен од стране бугарских окупатора у Другом светском рату.

34. Споменик палим ратницима од 1912-1918 у Дебру. Срушен од стране бугарских окупатора у Другом светском рату.

35. Споменик палим српским борцима у Младом Нагоричану. Срушен од стране бугарских окупатора у Другом светском рату. Ту се налазило и гробље са костима српских ратника који су изгинули за ослобођење места. 

36. Споменик српским погинулим ратницима у пробоју Солунског фронта 1918. године у Негорцима, недалеко од Ђевђелије, на крајњем југу Северне Македоније. Делимично срушен од стране бугарских окупатора у Другом светском рату.

37. Споменик палим српским ратницима у ратовима 1912–1918 у Скопљу, на левој обали Вардара, код Душановог моста. На каменом постаменту налазиле су се две скулптуре—једна српског ратника, а друга жене која му дарује ловоров венац. На постаменту је била и мермерна плоча са текстом. Но, за време Другог светског рата, бугарске окупационе снаге су скинуле скулптуре и спомен–плочу.

Ово је све што смо до сада скупили. Списак може бити много дужи, тако да молимо наше чланове из Старе Србије који много боље познају терен да додају неки споменик или костурницу ако се не налази на овој листи.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *