Косово и Јасеновац

СВАКОГ СРБИНА ДЕФИНИШУ ДВА ГЕОГРАФСКА ПОЈМА – КОСОВО И ЈАСЕНОВАЦ

Постоје два конкретна места која нас потпуно детерминишу као народ и издвајају у односу на све друге, нама мање или више сродне народе. Та два места сваки Србин добро зна и дубоко осећа. Ова места сваком Србину, без обзира на временски период, буде не само снажне емоције, већ и инспирацију за велика дела.

Нема потребе објашњавати Србима смисао и домашај Косова и Јасеновца иако ни Косово, ни Јасеновац тренутно нису под српском управом. Зато се и поздрављамо са ”догодине у Призрену” што обухвата и све друге српске ”Призрене” попут Јасеновца.

Косово је место вероватно највеће битке у историји људског рода (најконсеквентније битке икада), место једине битке у читавој исторји ратовања у оквиру које два монарха умиру на бојном пољу предводећи своје армије. Тога нема нигде у читавој историји људског рода.

Косово је и мит и завет (народ без иједног историјско-књижевног мита је потпуно безначајан за људску цивилизацију). Косово је и седиште наше Свете Православне Цркве, место на коме је изгинула готово целокупна српска витешка и аристократска елита бранећи оно што је човеку најсветије – слобода! Али по коју цену? Не по цену земаљских критеријума, већ по цену вечне славе која непрестано одзвања у умовима наших предака и савременика још од тог монументалног Видовдана 1389. године.

Косово је оно што је у потпуности заокупљивало и инспирисало највеће српско перо икада митрополита Петра II Петровића Његоша. Из Косова је саткан Ловћен. Косово је вечан мотив свих наших борби и бојева. Нема ни Јована Ненада, ни Баја Пивљанина, ни Старине Новака, ни Светог Теодора Вршачког, ни Коче Анђелковића, ни Карађорђа, ни хајдук Вељка, ни Милоша, ни Марка Миљанова, ни Мића Љубибратића, ни Мицка Крстића, ни Глигора Соколовића, ни Радомира Путника, ни Степе Степановића, ни Живојина Мишића, ни Петра Бојовића, ни сердара Јанка Вукотића, ни Драже Михаиловића, ни Благоја Јововића… без косовске мисли.

Нема ни Куманова, Цера, Мачковог Камена, Колубарске битке, Кајмакчалана и Доброг Поља без Косова. Нема без Косова ни Пробоја Коридора, ни Митровданске битке, ни Кошара. Нема без Косова ни Филипа Вишњића, ни Његоша, ни чика Јове Јовановића Змаја, ни Надежде Петровић, ни Паје Јовановића, ни Исидоре Секулић, ни Милана Ракића, ни Јована Дучића, ни Паје Јовановића, ни Уроша Предића, ни Петра Лубарде. Па чак нема ни Ивана Мештровића, а ни Хусеина капетана Градашчевића без Косова.

Просто, сви смо ми начињени од праха Косова, тај прах нас прожима.

Док нас Косово вечно инспирише, Јасеновац нас вечно опомиње.

Јасеновац је синоним целокупног српског страдања у нашој историји и то само зато што је неко људско биће рођено као Србин или Српкиња и зато што је православне хришћанске вере.

Јасеновац је много шири од двеста квадратних километара у Славонији које је обухватао овај најјезивији хрватски комплекс логора смрти за Србе и много је свеобухватнији од педесет седам начина на које је тамо убијан наш мученички народ. Јер Јасеновац је и Јадовно, и Слана, и Попово Поље, и Глина, и Вргин Мост, и Подравска Слатина, и Мотике, и Дракулић, и Пребиловци, и Ливањско Поље, и Шид, и Сремска Митровица и Сремска Каменица, итд. Јасеновац су лешеви који плове Савом до Београда и плавог Дунава. Јасеновац су понајвише и наша деца мучена и убијана у Сиску, Јастребарском, Градишки, итд. од стране римокатоличких часних сестара.

Јасеновац је изнад чак и самог хрватства овог геноцида над Србима. Вагоне за Јасеновац и крашке јаме су пунили и покоље организовали и босанскохерцеговачки муслимани, а стрељања, масакри, прогон, логори и патње само зато што је неко рођен као Србин или Српкиња су на најјезивије начине вршили и Немци, и Мађари, и Бугари. Сетимо се крвавих места злочина попут Крагујевца, Краљева, Шапца, Драгинца, Новог Сада, Чуруга, Бојника, Лесковца. Јасеновац су свакако и Бањица и Јајинци, и Старо Сајмиште, и Бубањ.

Јасеновац је и сваки онај ратни злочин где је Србин страдао због свог српства од стране наших окупатора и душмана, од сваког Србина кога су Турци икада набили на колац или му одсекли главу или му припремили свилен гајтан, па преко сваке српске лобање узидане на најјезивији споменик у историји човечанства у ”Ћеле-кули” у Нишу, па до покоља Срба у Момишићима и сличним стратиштима. Јасеновац су и сви збегови пред Турцима, све похаре, сва кулучења, читлучења и данкови у крви.

Јасеновац су и мачванска и јадарска села, и Сурдулица, и Пирот, и Куршумлија, и Прокупље, и Валандово, и Удово, итд. о којима је онолико писао српско-швајцарски великан др Арчибалд Рајс.

Јасеновац су и све костурнице наших мученика од Сурдулице, преко Лазаревца, до Куманова.

Јасеновац су и сви логори из Другог светског рата у којима су умирали Срби од Маутхаузена и Дахауа (у коме су свирепо мучени и један српски патријарх и свети владика), па све до Аушвица и немачких фабрика у којима су Срби умирали као робље.

Јасеновац су и логори за Србе из ранијих ратова – Јиндроховице, Арад, Сурдулица, Софија, Добој, Нежидер, Маутхаузен, Марибор, итд. у којима је умрло на десетине хиљада српских цивила и ратних заробљеника. Јасеновац је и Албанска Голгота.

Јасеновац су и све јаме, сви затвори и сва стрлишта по којима су комунисти убијали Србе само зато што су национално свесни Срби, зато што су елита, зато што су били демократе, зато што су се усудили да легално стичу значајнију имовину, зато што су веровали у Бога и зато што нису хтели са њима. Дакле, Јасеновац су и Лисичији Поток, и Шумарице, и Краљевица, и Багдала, и мост у Шапцу, и Јабука код Панчева, и Сремска Митровица и сва друга стратишта Срба које су комунисти убијали зато што су Срби и класни непријатељи.

Јасеновац су и Босанска Голгота, и Зидани мост, и пасја гробља и лева скретања. Јасеновац су и Голи Оток и Свети Гргур где се главом, крвљу, знојем, и незапамћеном физичком и менталном тортуром плаћали љубав према Русији и тврђи став према титоизму што је коштало Србе и Српкиње страшне цене да чине преко деведесет пет процената свих логораша.

Јасеновац су и Кравице, и Братунац, и Тарчин, и касарна Виктор Бубањ…

Одјеци Јасеновца су и несагледиви злочини ”Бљеска” и ”Олује” када поново бежимо од истог ножа и покоља напуштајући наше историјске земаље и вековна огњишта.

Но, Јасеновац је и цвет. Јасеновац је и препород и васкрснуће. Јасеновац је и преумљење и метаморфоза.

После смрти следи васкрснуће, а ми Срби једино васкрсавамо кроз Косово и Јасеновац, трчећи из загрљаја Светог Саве ка свом Спаситељу Господу Исусу Христу.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *