У самом срцу Темишвара још од 1748. године налази се саборна српска црква Вазнесења Господњег

У самом срцу Темишвара (који је са својих скоро 350.000 становника трећи град по величини у данашњој Румунији) и најважнијем језгру, нећете наћи ни румунску православну цркву, ни римокатоличку, нити неку протестантску.

На најважнијем месту у граду Темишвару још од 1748. године, налази се саборна српска црква Вазнесења Господњег, седиште епархије темишварске Српске православне цркве. Још пре ње (немамо прецизних података од када) је на том месту постојала и српска црква Светог великомученика Георгија, која је приказана и на старим ведутама града, као и на грбу Темишварске епархије. Зграда је уништена у пожару 1737. године и на њеном месту је изграђена данашња саборна Вазнесењска црква.

На слици видите нашу Цркву, у “темишварској кнез Михаиловој” и уз њу зграду српске црквене општине темишварске, владичански двор итд. Читав градски блок дуж западне стране централног Трга уједињења, најстаријег трга у Темишвару, припада СПЦ.

Срби у Темишвару, као највећем граду географског Баната, за разлику од на пример Срба на северу Мађарске, живе одувек. Срби се никада нису селили у Банат (попут великих сеоба за време патријарха Арсенија III Црнојевића тј. Чарнојевића или патријарха Арсенија IV Јовановића) Срби су тамо староседеоци, па чак и присутни пре 6. века. Имамо на пример и два манастира Базјаш и Златицу, које је лично основао Свети Сава за наш народ у Банату и оба ова манастира се данас налазе на румунској страни. Да не помињемо и велики светосавски Банатски устанак против Турака (један од три највећа у нашој историји) ког је 1594. године повео владика банатски Свети Теодор Несторовић, који је буктао у целом Банату и Темишвару.

Иако присутни одувек у великом броју у Темишвару и околини, Срби тамо никада нису били у већини и аустроугарска политика је увек тежила томе да православни Срби никада на овладају и не постану већина у Темишвару и целом Банату. Зато су тамо вековима насељавани Немци, Мађари итд, док је румунско присуство одувек такође било значајно.

Иако је Банат данас подељен између Србије и Румуније (дељен је по принципу округа и који је округ био већински српски припао је Србији, а већински румунски Румунији) велики број нашег народа остао је и са друге стране границе. Зато је наша дужност да се сећамо и гајимо добре односе са нашим народом у данашњој Румунији и са државом Румунијом.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *