Војвода Доброслав Јевђић, војвода Момчило Ђујић и Свети Николај Велимировић

Два великана српске историје и један светитељ хришћанске васељене.

На овој слици видите сусрет три монументалне личности српске историје: војводе Доброслава Јевђевића, војводе Момчила Ђујића и Светог Николаја Велимировића охридског, жичког и свесрпског у Манастиру Светог Тихона Задонског у Вејмарту, Пенсилванија 1953. године.

Војвода Доброслав Јевђевић из околине Рогатице, био је свештенички син, високо образован човек, правник који је завршио права у Бечу, члан организације ”Млада Босна” која је учествовала у атентату на надвојводу Фердинанда Хабсбурга, писац, песник, четири пута посланик Народне скупштине Краљевине СХС и Југославије, једна од водећих личности четничке организације у предратној Југославији и једно време водећа личност Организације Југословенских Националиста ”Орјуна” чију идеологију је након атентата на краља Александра Карађорђевића напустио.

Током Другог светског рата, као војвода био је један од вођа босанских четника, а био је и командант Личко-кордунашког и Приморског корпуса Војске Краљевине Југославије у герили. По капитулацији Италије, војвода Јевђевић прелази у Италију и са савезничким официрима обезбеђује током 1944. прелаз знатног броја четника на границу окупиране Краљевине Југославије и Италије. У сарадњи са савезничким официрима припремао је велику антикомунистичку офанзиву четника прикупљених на територијама Италије и Словеније, међутим Британци су ускратили подршку његовим плановима.

Спасао је на хиљаде српских породица покоља у оквиру хрватског геноцида који се спроводио у НДХ. Наставио је свој национални и књижевни рад и после рата, а за своје велике заслуге српском народу током ратних дејстава против вишеструког непријатеља, влада Краљевине Југославије и краљ Петар су му доделили своје највише признање – орден Карађорђеве звезде са укрштеним мачевима.

Војвода Момчило Ђујић, родом Далматинац, био је свештеник Српске Православне Цркве, богослов са чувене Богословије у Сремским Карловцима, који је напустио свој свештенички позив у селу Стрмица у близини Книна не могавши да гледа невероватно страдање и покољ српског народа од стране хрватских усташа.

У потрази за спасом српског народа у Далмацији, Лици и Босанској Крајини, војвода Ђујић организује четничке одреде који постају изразито масовни, а који се почетком 1942. стављају под команду начелника главног штаба Југословенске војске и министра војске и морнарице владе Краљевине Југославије генерала Драгољуба Михаиловића. И војвода Ђујић је морао да се бори против вишеструког непријатеља и једне непријатеље усмерава на борбе против других како би спасавао народ. Након великих борби са најпре са усташама и партизанима, Динарска четничка дивизија се током 1944. године такође нашла у Словенији и Италији чекајући на тренутак организовања антикомунистичке офанзиве коју су осујетили британски официри.

Након Другог светског рата, заједно са војводом Јевђевићем, постаје водећа личност српске емиграције и председник Организације српских четника ”Равна Гора”. Приписује му се велика заслуга у преживљавању српског народа на територији НДХ који би без њега свакако завршили у покољима геноцидне кампање Хрвата током Другог светског рата.

И на крају ту је Свети Николај Велимировић, један од деветорице највећих православних светитеља и теолога православног света 20. века (Св. Јован Кронштатски, Св. Патријарх Тихон, Св. Јован Максимович, Св. Силуан Атонски, Св. Нектарије Егински, Св. Порфирије Кавсокаливит, Св. Пајсије Светогорац, Св. Јустин Поповић и Св. Николај Велимировић) и истински духовни вођа српског народа.

Сусрет и рад ових великана наше националне историје говори о жељи српске дијаспоре да се очува континуитет националног рада и институција у време док је наш народ у Отаџбини чамио у мраку комунизма и тоталитаризма. Само је још велики Јован Дучић недостајао на овој фотографији да употпуни друштво најактивнијих и најобјављиванијих делатника и аутора српске емиграције током и после Другог светског рата.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *