Војвода Момчило Ђујић

Војвода Момчило Ђујић родом из села Ковачић код Книна.

Ова фотографија настала је крајем 30-тих година, након што је Момчило Ђујић завршио Српску православну Богословију у Сремским Карловцима као један од најбољих ученика 1931. године и након што је рукоположен за свештеника 1933. године у својој првој парохији, у селу Стрмица, недалеко од Ковачића код Книна.

На слици видите и попадију, супругу будућег војводе Момчила, Зорку, рођену Добријевић Јунџић, кћерку угледног трговца из Босанског Грахова.

Момчило Ђујић и његова супруга Зорка венчали су се у цркви Светог Јована Крститеља у Книну, где је Момчило крштен као дете.

На слици видимо и војводину децу, Синишу рођеног 1934. године, и близанце – сина Радомира и кћерку Радојку.

Каснији вртлог Другог светског рата и геноцид над српским народом од овог парохијског свештеника праве четничког војводу који због заштите свог народа и својих парохијана, оставља мантију и епитрахиљ за сва времена, узима пушку и штити свој народ од сигурне смрти по хрватским логорима или јамама намењеним за православне Србе.

Динарска четничка дивизија Момчила Ђујића је спасла на хиљаде српских живота од покоља хрватских усташа, а територију коју је он држао током највећег дела рата нису могли да контролишу ни партизани, иза чијих акција би обично настајао страшан прогон српског народа, ни усташе, које заправо никада нису могли да консолидују своју злочиначку власт на територији целе њихове нацифашистичке сателитске државе.

Војвода Момчило Ђујић, који се ради организовања оружаног отпора, по канонима Православне Цркве, морао одрећи свог свештеничког позива никада није престао да буде одан својој вери, мајци Цркви, завету предака и заклетви краљу.

„Скинуо сам мантију, узео митраљез, јер нисам могао да гледам на моје очи да мој народ и децу кољу усташки кољачи“.

Тактика Драже Михаиловића била је, да се преко босанских четника и Динарске четничке дивизије заузме контрола што већег терена, како би се на тај начин спречило одвођење Срба у логор смрти Јасеновац и након тога покушао сам пробој ка логору.

И заиста, остаће упамћено за сва времена да тамо где је ратовао и организовао војску војвода Ђујић тамо је српски народ опстао и избегао хрватске покоље, јаме, логоре за децу, мучења и клања.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *