Варош Сентадреја је најсевренија српска културна тачка

Историјски посматрано, варош Сентандреја (која је данас постала предграђе мађарске престонице Будимпеште и њена туристичка мека) је најсевернија српска културна тачка и светионик. Манастир Хиландар је вероватно најјужнија српска културна тачка, а Сентандреја најсевернија.

Између те две тачке, у оквиру историјске Пећке Патријаршије и на простору некадашње српске средњовековне државе и угарске државе, а касније османске, аустроугарске и венецијанске државе развија се наш народ, који историјски и културно посматрано има много тога да понуди човечанству.

Сентандреја се налази око 20 km северозападно од Будимпеште на десној обали једног од рукаваца Дунава (Сентандрејски Дунав) и налази се на само 40 km од словачке границе. Варош је позната по музејима, галеријама и уметницима.

Српски народ насељава ово подручје још од 15. века. У једном мађарском извештају из 1737. године стоји овакво објашњење о Србима који су се ту населили:

“Сентандреја је многољуднија од старог Будима. Срби су се населили овде за време краља Жигмунда и Алберта, повлачећи се испред Турака. Њиховом деспоту Ђурђу, краљ Жигмунд даде за Београд, многе градове и дивно зидане зграде у Будиму. Тада се српски народ населио на Чепелском острву, у Сентандреји и њеној околини. Овде је српски народ на дунавској обали и на равници, подигао своје ниске куће. На пијаци има много дућана и занатлијских радњи у густом реду. Становници су Срби који своју веру слободно исповедају. Понеко живи од земљорадње, а други од трговине. Срби нису нигде тако добри економи као овде, мада су по природи и добри трговци.”

Међутим, највећи успон овога града почиње када је на основу привилегија аустријског цара Леополда I, године 1690. године, у повлачењу од страшних турских зулума, предвођени патријархом српским Арсенијем Црнојевићем (Чарнојевићем) из Србије у Сентандреју стигло 8000 српских породица. По подацима из 1720. године, 88% становништва Сентандреје су били Срби, а било је и нешто римокатоличких становника пореклом из Далмације.

Данас је Сентандреја градић медитеранске атмосфере са калдрмисаним уличицама, барокном архитектуром, и седам српских цркава од којих су активне: београдска (саборна), ћипровачка, пожаревачка, оповачка, преображенска и збешка. Цркве су добијале називе по делу града у које су се насељавали махом Београђани, Пожаревљани итд. Сентандреја је данас седиште Будимске епархије Српске православне цркве.

Скоро све што видите у Сентандреји изградили су Срби и на сваком кораку наћићете траг српског постојања и трајања, иако данас у вароши живи тек стотинак Срба.

Многи знаменити Срби су рођени у овој вароши почев од писца Јакова Игњатовића, Гаврила Стефановића Венцловића, Вићентија Јовановића, Јована Авакумовића, Павла Радивојевића, а у њој су живели и једно време боравили Вук Караџић и Никола Тесла.

Обилазите Срби нашу Сентандреју и задржите се тамо дуже од једног поподнева. Нећете се преварити!

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *