Списак свих поглавара Српске православне цркве

Ово је списак свих поглавара СПЦ у протекле 802 године, од добијања томоса о аутокефалности 1219. године од стране патријарха цариградског Манојла I Сарантена до данас, уз два прекида 1463—1557 и 1766—1920.

АРХИЕПИСКОПИ (1219—1346):

Свети Сава 1219—1233
Свети Арсеније I Сремац 1233—1263
Свети Сава II 1263—1271
Данило I 1271—1272
Јоаникије I 1272—1279
Свети Јевстатије I 1279—1286
Свети Јаков 1286—1292 седиште СПЦ се сели из Жиче у Пећ
Свети Јевстатије II 1292—1309
Свети Сава III 1309—1316
Свети Никодим 1317—1324
Свети Данило II 1324—1337
Свети Јоаникије II 1338—1346

ПАТРИЈАРСИ (1346—1463):

Свети Јоаникије II 1346—1354
Сава IV 1354—1375
Свети Јефрем 1375—1380
Свети Спиридон 1380—1389
Свети Јефрем 1389—1392 по други пут патријарх
Данило III 1392—1396
Сава V 1396—1407
Данило IV 1407
Свети Кирило I 1407—1419
Свети Никон 1419—1435
Теофан 1446
Никодим II 1446—1453
Арсеније II 1453—1463

ПЕРИОД (1463—1557):

У време турског освајања, Српска патријаршија је након пада Смедерева (1459) и смрти српског патријарха Арсенија II 1463. запада у нередовно стање, тако да су њене епархије доспеле под јурисдикцију цариградске Охридске архиепископије. Тек након турског освајања Београда 1521. и победе у бици на Мохачу 1526. године, долази до значајних промена. У то време, под вођством смедеревског митрополита Павла почиње нова борба за обнову Српске патријаршиије са средиштем у Пећи. Током наредних година, Павле је постигао низ привремених успеха, поставши накратко архиепископ пећки и патријарх српски. Иако је његов покрет на крају доживео неуспех покушаји обнове Пећке патријаршије не јењавају. Убрзо следи обнова Српске патријаршије под вођством светих Соколовића.

ПАТРИЈАРСИ (1557—1766):

Свети Макарије I Соколовић 1557—1571
Антоније I Соколовић 1571—1575
Герасим I Соколовић 1575—1586
Саватије I Соколовић 1586—1589
Никанор I
Јеротеј I 1589—1591
Филип I 1591—1592
Јован I Кантул 1592—1614
Пајсије I Јањевац 1614—1647
Свети Гаврило I Рајић 1648—1655
Максим I Скопљанац 1655—1674
Арсеније III Црнојевић 1674—1690
Калиник I Скопљанац 1693—1710
Атанасије I 1711—1712
Мојсије I Рајовић 1712—1726
Арсеније IV Јовановић-Шакабента 1726—1737
Јоаникије III Караџа 1739—1746, Грк
Атанасије II Гавриловић 1747—1752
Гаврило II Сарајевац 1752
Гаврило III Николић 1752-1758
Викентије I Стефановић 1758
Пајсије II 1758, Грк
Гаврило IV 1758, Грк
Кирило II 1758—1763, Грк
Василије I Јовановић-Бркић 1763—1765
Калиник II 1765—1766, Грк

ПЕРИОД НАКОН 1766:

Пећка патријаршија је поново укинута од стране турског султана Мустафе III и бива поново потчињена Цариградској патријаршији. Српска црквена организација постаје регионална.

КАРЛОВАЧКИ МИТРОПОЛИТИ (1690—1726) Пећки патријарси и многи епископи у две велике сеобе Срба прелазе у нашу Панонску равницу, која постаје духовно седиште Срба радом Карловачке митрополије:

Арсеније III Црнојевић 1690—1706
Исаија Ђаковић 1708
Софроније Подгоричанин 1710—1711
Викентије Поповић 1713—1725

БЕОГРАДСКИ МИТРОПОЛИТ (1718—1726):

Мојсије Петровић 1718—1726

БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ МИТРОПОЛИТИ (1726—1739):

Мојсије Петровић 1726—1730
Викентије Јовановић 1731—1737
Арсеније IV Јовановић Шакабента 1737—1739

КАРЛОВАЧКИ МИТРОПОЛИТИ (1739—1848):

Арсеније IV Јовановић Шакабента 1739—1748
Исаија Антоновић 1748—1749
Павле Ненадовић 1749—1768
Јован Ђорђевић 1769—1773
Викентије Јовановић Видак 1774—1780
Мојсије Путник 1781—1790
Стефан Стратимировић 1790—1836
Стефан Станковић 1837—1841
Јосиф Рајачић 1842—1848

КАРЛОВАЧКИ МИТРОПОЛИТИ И ПАТРИЈАРСИ (1848—1920) након проглашења Војводине Србије и победе у Мађарској буни:

Јосиф Рајачић 1848—1861 народ га прогласио патријархом
Самуило Маширевић 1864—1870
Прокопије Ивачковић 1874—1879
Герман Анђелић 1881—1888
Георгије Бранковић 1890—1907
Лукијан Богдановић 1908—1913
Арсеније Стојковић је после смрти патријарха Самуила (Маширевића) постављен је 1870. за администратора Карловачке патријаршије, а 1872. смењен са тог положаја. Приликом избора патријарха 1874. године изабран је једногласно за патријарха српског, али бечка влада је одбила да га потврди. Исто то се поновило и 1881. године али га опет Беч није желео да потврди за патријарха.

ЦРНОГОРСКИ МИТРОПОЛИТИ (1766—1920):

Зетска епископија која је установљена 1219. године је 1346. на Сабору узвишена у ранг Митрополије. Од укидања Пећке патријаршије 1766. до 1920. године, Црногорска митрополија има статус егзарха (чувара) пећкога трона.

Сава Петровић Његош 1735—1781
Арсеније Пламенац 1781—1782
Свети Петар I Петровић 1782—1830 хиротонисан у Сремским Карловцима
Петар II Петровић Његош 1830—1851 хиротонисан у Петрограду тек 1833.
Никанор Ивановић 1858—1860
Митрополија је била више од 7 година без митрополита
Иларион II Рогановић 1860—1882
Висарион Љубиша 1882—1884
Митрофан Бан 1885—1920

БЕОГРАДСКИ МИТРОПОЛИТИ (1831—1920) настали из Милошевог и Карађорђевог устанка и Кнежевине Србије:

Мелентије Павловић 1831—1833
Петар Јовановић 1833—1859
Михаило Јовановић 1859—1881 митрополија постаје аутокефална
Теодосије Мраовић 1881—1889
(поново) Михаило Јовановић 1889—1898
Инокентије Павловић 1898—1905
Димитрије Павловић 1905—1920

ПАТРИЈАРСИ (од 1920 до данас). Српска патријаршија са седиштем у Пећи опет је обновљена 1920. године након победе у Првом светком рату:

Димитрије Павловић 1920—1930
Варнава Росић 1930—1937
Гаврило Дожић 1938—1950
Викентије II Проданов 1950—1958
Герман Ђорић 1958—1990
Павле II Стојчевић 1990—2009
Иринеј Гавриловић 2010—2020
Порфирије Перић 2021—>

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *