Први потез Карађорђевих устаника

Један од првих потеза Карађорђевих устаника 1804. године је било ослобађање турског робља у устаничкој Србији и потпуно укидање ропства, на ком је почивао османски шеријатски систем. Сви робови у деловима земље које су устаници ослобађали су пуштани на слободу, уз упутство да могу да остану у Србији или да иду где год им је воља.

Тако је Србија постала једна од првих земаља на свету која је укинула ропство и друга у Европи која је укинула феудализам и то у време док буја трговина робљем на Атлантику и док робовска радна снага изграђује Америку и колонијалну западну Европу.

Ти принципи по којима је створена устаничка Србија, садржани су и у њеном првом уставу, донетом на Сретење Господње 1835. године. У члану 118. Сретењског устава пише:

„118) Како роб ступи на Србску земљу, от онога часа постаје слободним, или га ко довео у Сербију, или сам у њу побегао“.

И тако се 1879. године на пропутовању за турску Босну, у Београду затекао један Дагестанац, турски држављанин, који је у престони град Кнежевине Србије дошао са четири робиње. Од те четири младе девојке, не зна се која је била лепша, три су имале бакарасту боју косе и коже, а кажу да је најлепша била једна црнкиња.

Кад су ту сцену угледали тадашњи Београђани, Турчин са четири младе робиње, замало да га нису линчовали, јер се установило да је дотични Турчин (Дагестанац) био трговац робљем, који је ове девојке водио неком Турчину у Босну. Жандарми су морали да интервенишу како би спасли трговца, рекавши му да ово није Турска и да у Србији нема ропства.

Робиње су одмах пуштене на слободу од стране полиције уз писмено решење да су ослобођене на основу српског устава (Намесничког устава) који је тада био важећи у земљи. Свака је добила писмено решење у ком је писало:

„Не по некој потреби нити из неких верских разлога, него из чисте човечности, ослобођена је (име жене) из ропства, уз дозволу да из Београда иде куда иште, а ако жели остати, може себи за мужа да бира Турчина или кога зажели, а да бира и веру, јер је слободна“.

Робиње су умочиле прст у мастило и отиском палца на папиру потврдиле пријем тога решења, на опште запрепашћење Турчина-Дагестанца.

Трговац робљем је претио и урлао, тврдећи како он има легалну дозволу да купује и продаје девојке и да такву дозволу свака држава, па и Србија, мора да поштује. Говорио је како на свом лагеру у Стамболу има и Черкескиње, доведене из везирског харема. Он је бринуо за своју „својину“, и сматрао да га је Србија опљачкала, иако су жандари покушавали да му објасне да треба да буде срећан што је од разјареног народа извукао живу главу.

Био је то последњи забележен случај спровода турског робља кроз Србију.

Аутор слике Горан Горски

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *