Дан државности Србије

Тог 15. фебруара 1804. године ударени су темељи државности Србије. Њу су створили људи који су у крвавој борби, најпре за голи биолошки опстанак, а касније за најслободнију државу и светионик слободе, која се економски снажно развијала и имала највећу стопу усељавања на свету, одмах иза Америке.

Србија је друга у Европи укинула феудализам, а такође је била једна од првих земаља на свету која је забранила робовласништво. 

Својим Сретењским уставом, Србија је уставно-правном одредбом одредила да сваки роб који ступи на српску земљу има се сматрати слободним човеком. 

То је време док у Америци робовска снага изграђује највећу светску економију, док све европске земље имају робље и тргују афричким робовима на Атлантику.

Не треба заборавити да смо ми Срби једини народ који је сам себе од Турака ослободио и то пре свих.

Карађорђева и Милошева јуначка борба за слободу и независност кроз Српску револуцију 1804-1817 имала је огроман одјек у Европи посебно међу подјармљеним народима који су у различитим облицима сањали о обнављању својих некада славних држава.

Посебно су се надалеко чуле легенде о јунаштву једног народа који је наспрам себе имао империју чија се територија протеже на три континента и држи подјармљеним небројене европске, азијске и афричке народе. 

Извести такав један подухват каква је Српска револуција, без непосредне помоћи великих сила, било је и тада, али и данас је готово немогуће. Но, јунаштву оданим и на Светосављу и Косовском завету однегованим Србима је то пошло за руком, што је још једна у низу чињеница које наш народ чине апсолутно јединственим у Европи.

Ко је помогао Србима да се изборе за своју сопствену слободу и независност?

Прво је помогао Господ Бог и српска Црква као Тело Христово, коме су се пред часним Крстом и под посредништвом протојереја буковичког Атанасија Антонијевића, централне личности подизања Срба на устанак, сви устаници заклели. 

Карађорђева и Милошева војска су били обични српски домаћини и њихови синови који су знали да за слободу и одбрану светиње породице, дома и отаџбине морају да посегну за јуначком борбом, чији је саставни део и часно убиство непријатеља на бојном пољу као народних душмана и прогонитеља.

Затим је помогла тадашња српска дијаспора и то најпре пречанска у Хабсбуршкој монархији. Наши Срби северно од Саве и Дунава од Сент Андреје, Пеште, Беча и Трста, па све до историјских српских покрајна Срема, Баната, Бачке, Барање и Славоније дали су готово све што су имали својим сународницима и браћи у устаничкој Србији. 

Од муниције, топова, ћулади; преко новца, хране, житарица; па све до људства односно добровољаца и водећих образованих чиновника и интелектуалаца који су организовали српско друштво, државу и институције. Српска победа и независност из 19. века припадају подједнако Србима северно од Саве и Дунава и јужно од Саве и Дунава. Ту убрајамо и све друге српске земље из којих су хрлили добровољци и устаници у Карађорђеве и Милошеве редове, ту су небројени јунаци из Херцеговине, Црне Горе, Старе Србије тј. Вардарске Македоније, Босне, Метохије, Косова, Приморја, Боке, Лике, Далмације, итд.

Помогли су српској борби и најспособнији људи и дипломате које су водили кључне акције од Доситеја Обрадовића, Ивана Југовића, Петра Ичка, све до Јакова Ненадовића, проте Матеје Ненадовића и њихових наследика.

Но, нажалост, нису помогле историјске прилике. Ниједној великој сили од којих су Срби могли да очекују помоћ се није баш ратовало са Турцима у то време. 

А и она велика сила која је отпочела Руско-турски рат (1806-1812), морала је из њега да изађе због Наполеоновог похода на Русију. Не заборавимо да је Наполеон чак освојио Москву која је била потпуно спаљена. Уопште ни тај велики војсковођа Наполеон није био расположен за ратовање са Турцима и поред његових блискоисточних авантура, па је током већег дела његових изузетно амбициозних освајачких кампања, које су иначе из темеља продрмале целу Европу, био савезник са Турцима и султаном Селимом III и свесрдно их помагао.

Данашњи Срби морају да буду свесни 15. фебруара 1804. године, јуначке борбе њихових предака и невероватно тешких околности под којима су слобода и независност Србије изборени за православни српски род.

Слава нашим прецима! Догодине у Призрену!

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *