Бугарски злочини у Бојнику

БУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ У ПРВОМ И ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ СУ БИЛИ ЈЕДНИ ОД НАЈСТРАШНИЈИХ ЗЛОЧИНА КОЈИ СУ ЗАДЕСИЛИ НАШ НАРОД У 20. ВЕКУ.

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ДА ЈЕ БОЈНИК КОД ЛЕСКОВЦА НАЈСТРАДАЛНИЈЕ СРПСКО МЕСТО У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ПОСЛЕ ПРЕБИЛОВАЦА У ХЕРЦЕГОВИНИ?

Бугарски фашисти већ током Априлског рата прелазе нашу границу заједно са својим савезницима Немцима и окупирају делове Вардарске и Моравске бановине, односно данашњу источну Србију и Северну Македонију (након пада Италије у септембру 1943. Бугари ће уз Немце окупирати готово целу Недићеву Србију до Дрине, а преузеће и данашњу западну Северну Македонију, делове Метохије и косовско поморавље од Италијана).

Зато ми Бугаре из времена Другог светског рата правилно називамо фашистичким окупаторима, делом Сила осовине, а због њихових злочина потпуно правилно их називамо и фашистичким зликовцима.

У том погледу, само једно место по страдању може да се пореди са Пребиловцима! То је варош у близини Лесковца Бојник у коме је фебруару 1942. године убијена већина од укупног броја становништва.

То што се о злочину у Бојнику не учи у школама, што се не прича генерално о бугарским злочинима, што не иду екскурзије у Бојник, што тамо не постоји велики споменик српским цивилима (постоји мањи који видите на слици), што тамо нема музеја посвећеног српским цивилним жртвама, што нема филма или серије на ову тему и што амбасадор Бугарске није сваке године у фебруару у Бојнику и Јабланичком округу да као представник суседне земље која се каје за своје грехе ода почаст жртвама, то није наша кривица.

Фебруара 17. сада давне 1942. године Бугари су побили по неким проценама чак 90 процената укупног становништва Бојника и околине. По стопи страдања у Другом светском рату, бугарски злочини у Бојнику могу да се пореде једино са Пребиловцима. У августу 1941. године, хрватске усташе су у том херцеговачком селу побиле 826 од укупно 994 Срба и то углавном жена, деце и стараца, где је већина била бачена жива у јаму Голубинку.

Бојник је био познат као устаничко и врло просперитетно место у близини Лесковца, који је у Краљевини Југославији био један од најбогатијих и индустријски најразвијенијих градова. Из села Обилић код Бојника кренуо је и чувени Топлички устанак 8. фебруара 1917. године, а цео крај у околини Бојника, који се назива Пуста река, био је познат и по четницима и четничкој акцији покренутој за ослобођење Старе Србије (1878-1912).

Повод за злочин у Бојнику током бугарске фашистичке окупације било је убиство једног бугарског официра који је 15. фебруара дошао у један млин код Бојника да преноћи, али је због ужасног малтретирања локалног становништва био убијен на спавању. У рано јутро 17. фебруара 1942. године започети су бугарски злочини. Велика група бугарских фашистичких војника почела је да упада у све куће грађана и да их без било каквог обазирања изводи напоље на фебруарски мраз док су иза њих куће пљачкали и палили.

Све српске цивиле су најпре извели у центар вароши где су одвојили одрасле мушкарце од осталих. Након тога су одвели жене, децу и старце на периферију Бојника и у масовном стрељању све побили без обзира што се радило потпуно невиним цивилима. Лешеви су просто падали један преко другог.

С обзиром да нису сви Бојничани одмах ту стрељани, један део односно одрасли мушкарци су одведени у бугарски логор у Лесковац, где су стравично мучени. Нико од њих није преживео јер су их након мучења Бугари све до једног побили. Поред Бојника, бугарски злочини су се наставили и они су масакрирали и потпуно уништили и оближње село Драговац.

У односу нa броj стaновникa, после Пребиловаца, у Бојнику је извршен најмасовнији фашистички масакр у Европи. Бојник и Драговац су имали око 1.200 становника, а побијено је између 500 и 700 цивила. 90 је било деце млађе од 14 година.

У свету се иначе учи да је највећи масакр током Другог светског рата извршен у француском месту Орадур сјур Глан које је бројало око 2.000 становника у јуну 1944. године када су немачки окупатори побили 642 цивила (углавном жена, деце и стараца). Зашто се не учи о Пребиловцима и Бојнику у којима су побијени искључиво Срби, нама до данас није познато?

Неколицина преживелих Бојничана сачувала су следећа сећања. Светозар Крстић, који је у време покоља имао само десет година сведочи: ”Звук рaфaлa, ножa кроз људско мeсо и крици жeнe и дeцe одзвaњajу у моjоj глaви и послe седам деценија… Био сaм покривeн тeлимa моje мajкe, сeстрe и брaтa. Мeтaк из митрaљeзa je сaмо окрзнуо моjу кaпу. Изaшaо сaм жив, aли и дaнaс пaмтим крикe моje мajкe… Преко двадесет блиских рођака ми је убијено у овом покољу, само осам нас је преживело”. Милaн Рaнђeловић, који је такође био десетогодишњак, вели: ”Пaо сaм погођeн, a прeко мeнe мajкa и двa брaтa, од коjих је jeдaн био бeбa. То дeтeнцe ниje плaкaло, гушило сe. Чуо сaм. Мajкa гa je кaо и мeнe покрилa тeлом. Ja сaм издржaо, оно ниje. Чуо сaм кaко Бугaри одлaзe, a полa сaтa кaсниje чујем кaко нeко питa имa ли прeживeлих. Устaо сaм и од тaдa сaњaм покољ, послeдњих годинa свe чeшћe… Стрељали су ми још оца и деду у Лесковцу”.

После Другог светског рата споменик бојничким мученицима постављен је тек 1984. године. Ово је податак који је заиста за неповеровати с обзиром да се ради о једном од највећих злочина у једном месту у окупираној Европи. Споменик је висине 230 сантиметара, а његов аутор је архитекта Небојша Деља.

Општина Бојник сваке године 17. фебруара обележава страдање бојничких мученика пригодним програмом. Тада се традиционално организује литија грађана заједно са припадницима Војске Србије и свештенством Српске православне цркве од зграде општине до спомен парка у коме се налази споменик. Свештенство Српске православне цркве служи парастос невиним жртвама, након чега се по традицији приступа читању ”Повеље живих”.

Зашто цела Србија није у Бојнику тог 17. фебруара сваке године, то не знамо. Зашто највише руководство није тамо и зашто тамо нема бугарског амбасадора у Србији, ни то нам није баш најјасније. Француска влада је после Другог светског рата преселила читав Орадур сјур Глан на нову локацију сачувавши место у рушевинама како би сведочили о страшном масакру невиних Француза. Зар нама наши Срби нису на исти начин важни као и Французи Француској?

Нека је покој души и вјечнаја памјат српским мученицима града Бојника и целе Пусте реке! А злочине бугарских фашиста нећемо никада заборавити!

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *