На највишем врху данашње Авале, који је одувек био значајан стратешки пункт у одбрани Београда, месту које је још у доба старих Келта служило као осматрачница за прилаз Сингидунуму и на коме је у време владавине деспота Стефана Лазаревића изграђена средњовековна тврђава Жрнов, на волшебан начин се 1937. године уздигао монументални споменик Незнаном јунаку.
Планина Жрнов надомак Београда је добила име по великом жрвњу који је у то доба служио за прераду руде из рудника који су се у њеном подножју налазили, али како никада није адекватно истражена, сазнања о њој се претежно базирају на основу путописа и старих мапа.
Археолози претпостављају да је још у доба Келта на врху данашње Авале постојало утврђење на чијим су темељима касније и Римљани подигли своју осматрачницу.
Како се деспот Стефан Лазаревић залагао за развој и очување рударства, које је било главна привредна грана тадашње Србије, на његов захтев је на истом месту подигунта тврђава – град Жрнов или Жрнован, који је представљао једно од шест најважнијих утврђења за заштиту и одбрану Србије.
Након неуспелог напада на Београд, Турци су на челу са Ходи-пашом успели да заузму овај средњовековни град 1442. и 1458. године и ојачавши га додатним зидинама, бедемима и јарковима од њега направили тврђаву која је у то време, како кажу записи, представљала праву разбојничку, оловом прекривену кулу, из које су господарили београдском околином.
Утврђење које се састојало из Малог града са две куле и Горњег града са великом капијом, задало је толико невоља Турцима током освајања наших територија, да су га називали „хавала”, а како та реч у преводу значи „препрека” или „сметња”, наш народ је читаву планину Жрнов почео спонтано да назива Авала.
Мада је у записима Евлије Челебије, једног од најславнијег отоманског путописца, Жрнов представљао једно од најважнијих утврђења у Србији тог времена, падом Београда 1521. године град на Авали је изгубио свој стратешки значај, све док у 18. веку није потпуно напуштен.
Ипак, ова тврђава је остала гордо да стоји на врху брега поред Београда, као прави бисер кога су радо истраживали многи археолози.
Нажалост, остатке града који датирају још из доба антике, са бедемима насталим у раном средњем веку, до темеља је из необјашњивих разлога срушио краљ Александар Карађорђевић.
Нико до данас није установио због чега је краљ наредио један овакав чин који је довео до потпуног уништавања дела београдске историје. Овакав гест једни приписују чистој хировитости југословенског краља, други га доводе у везу са масонском ложом којој су наводно припадали он и вајар Иван Мештровић, а историчари претпостављају да је реч о његовој манијакалној опсесији југословенизмом због које је свесно жртвовао неке српске споменике како би под истим окриљем објединио југословенске народе.
Град који је поред Голупца, Крушевца и Новог Брда према Сегединском примирју из 1444. године враћен српској деспотовини и који је упркос свим ратним бурама опстао, ничим изазвано је минирао наш краљ у доба мира, како би се ту уздигао споменик Незнаном јунаку, који је могао да буде подигнут на било ком другом месту на Авали, поред Београда или широм Србије.
Краљ Александар је убијен у Марсеју, само пар месеци након што су основе овог комплекса свечано отворене на Видовдан 1934. године, а споменик „Незнаном јунаку” који српска јавност никада није прихватила, је завршен четири године касније.
Извор: srbijadanas.net
Запратите нас и на социјалним мрежама: