Рука Светог Јована Крститеља се налази у поседу Српске Православне Цркве

Откуд рука Светог Јована Крститеља којом је крстио Господа Исуса Христа на Јордану, у поседу наше цркве и како је доспела до нас?

Наиме, ту велику реликвију, руку Светог Јована која је крстила Господа, је мајка руског цара Николаја II Романова, царица Марија Фјодоровна Романова, поклонила краљу Александру Карађорђевићу.

Тада су три највеће православне (и уопште хришћанске) светиње—велики део Часног Крста на којем је распет Господ Христос, десница рука Светог Јована Крститеља којом је крстио Господа и икона коју је иконописао Свети Апостол Лука Пресвете Богородице Филермос, донете у Београд и похрањене у Дворску капелу Светог Андреја Првозваног на Дедињу у Београду.

Зашто је те светиње руска царица поклонила нашој краљевској породици Карађорђевића?

Краљ Александар је након несрећне комунистичке револуције и као руски ђак, који је примио највећи број руских царских избеглица у свету, уживао безгранично поверење руске царске породице Романов јер је постао једини словенски православни монарх који је владао слободном православном земљом. У краљевинама СХС и Југославији, Српска православна црква, коју је краљ Александар претходно по трећи пут ујединио, није била одвојена од државе као данас.

Подсећамо, српски краљ Петар I Карађорђевић и председник српске владе Никола Пашић су јануара 1914. године практично уговорили брак између српског престолонаследника Александра и ћерке руског цара Николаја Романова, Татјане између којих су се развила сентиментална осећања, а који је нажалост спречен догађајима у Првом светском рату, односно комунистичком револуцијом у Русији и ритуалним убиством руске царске породице Романов 1918. године.

Краљ Александар Карађорђевић се такође школовао у најчувенијој царској војној академији у Русији – Пажевском корпусу из Санкт Петербурга. Претходно, његов кум на крштењу је био цар (тада царевић) Николај II Романов. 

Такође, краљ Александар је женидбом са румунском принцезом Маријом Хоенцолерн постао сродник Романових преко њене баке велике кнегиње Марије Александровне Романовe, ћерке цара Александра II, док му је рођена сестра Јелена Карађорђевић била удата за високог руског официра царске крви кнеза Јована Константиновича Романова, праунука цара Николаја I, кога су 1918. мучки убили комунисти – Бољшевици оставивши Јелену Карађорђевић као удовицу. 

Све ово говори колико је поверење мајка руског цара Николаја II, царица Марија Фјодоровна Романова, имала према краљу Александру I Карађорђевићу, као тада најугледнијем православном суверену и победнику Великог рата. Она је најпре боравила у Берлину и видевши раст нацизма у Немачкој, постало јој је јасно да се ове три реликвије, са десницом руком Светог Јована Крститеља, морају склонити изван домашаја нациста и комуниста.

Ове три највеће православне светиње су најпре чуване у ромејском Цариграду у цркви Свете Софије. Из Цариграда су их у 13. веку, током крсташке пљачке, украли Малтешки витезови да би их, бежећи од Наполеона који их је прогонио до смрти, поклонили руском цару Павлу I, који је овом витешком реду пружио заштиту. 

Након Октобарске револуције 1917. године, рука Светог Јована, икона Богородице Филермос и део Часног Крста Господњег, су најпре изнесене у Данску, да би касније биле у Берлину, одакле их је царица мајка пренела у Београд. 

Кад су Немци 1941. године напали и окупирали нашу Краљевину, светиње су прво завршиле на Острогу, да би их касније конфисковала црногорска Удба и држала неколико деценија у депоу Удбе. 

Данас се рука Светог Јована Крститеља и део Часног Крста налазе у Цетињском манастиру Рождества Пресвете Богородице, док је Икона Богородице Филермосе и даље у рукама црногорске Удбе која ју је предала, уместо Цркви или њеним власницима Карађорђевићима, граду Цетињу на чување у тамошњи музеј.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *