Муфтија Мухамед Шефкет

Ако нисте знали, само захваљујући овом часном човеку, муфтији Мухамеду Шефкету ефендији Курту из Тузле, у том граду за време Другог светског рата, није било масовних злочина хрватских усташких окупатора над српским становништвом.

Наиме, почетком крваве 1942. године, када су хрватске окупационе власти у Тузли осмислиле паклени план да 6. јануара, на Бадње вече, минирају тузлански православни Саборни храм Успења Пресвете Богородице и побију окупљене Србе (као у Глини 1941. године) један одважан човек се испречио и осујетио тај монеструозан план. То је био тузлански муфтија Мухамед Шефкет ефендија Курт.

План је такође био да, након покоља Срба у тузланској Православној цркви, прође хрватска усташка казнена експедиција кроз Тузлу, како би се побили и сви преостали тузлански Срби, који се нису затекли у цркви у тренутку прослављања Божића.

Тузлански муфтија Мухамед Шефкет ефендија Курт (1879–1963) је те 1942. године већ био у пензији али је уживао велики углед у том граду, као изнад свега частан и поштен човек.

Свој утицај муфтија Курт је искористио да спречи прогон српског становништва. Он је, сазнавши за усташки план, с групом угледних Тузлака затражио хитан пријем код немачког команданта града Хохбајера и његовог заменика, потпуковника Виста, од којих је затражио да спрече злочин.

Због бојазни од отпора и узнемирења локалних муслимана, немачка команда је одмах истакла плакат с текстом упозорења да нико не сме никога да злоставља, одузима или оштећује туђу имовину или малтретира грађане који славе верске празнике. Да су се Немци у доношењу такве одредбе руководили својим интересом, по свој прилици, био је свестан и муфтија Курт. Зато је, у настојању да учврсти свој демарш, отишао чак у Загреб, затраживши од Андрије Артуковића да усташе не дирају мирно српско становништво у Тузли и околини.

Захваљујући заузимању муфтије Курта, у Тузли није било масовних злочина. Титова власт га је такође због тога, 1945. године, одликовала Орденом братства и јединства првог реда, иако је био верски службеник из богате породице и, самим тим непријатељ режима.

Породица Курт је тешко пропатила своје часно залагање за своје суграђане Србе. Како се наводи, у једној хрватској дојави из јуна 1943. усташки режимје тузланског муфтију сматрао за ”потајног непријатеља данашњег поретка” и ”старог Бизантинца—Србина”.

Исте 1943. године, муфтија остаје без два сина—Енвера, члана Агитпропа НОБ-а, којег убијају муслиманске страже легије, и Асима, припадника НОБ-а, који добија пегави тифус и нестаје на непознатој локацији. До краја рата ће изгубити још једног сина, Фадила, убијеног 1945. године под неразјашњеним околностима.

Енвер, Асим и Фадил су били троје од укупно осморо деце колико је муфтија Курт имао са супругом Арифом. Што се тиче његове биографије, он је рођен у Травнику, а најпре је службовао у Бањалуци од 1914. године, да би 1925. прешао у Тузлу, где је био муфтија све до 1933. а три године касније је пензионисан.

Када је 1963. године умро часни муфтија Мухамед Шефкет ефендија Курт, тузлански прота Ђорђе Јовановић одржао је говор на његовој сахрани којој је присуствовало више од 10.000 људи. Том приликом је услишена и ”интимна и неуобичајена молба проте Јовановића да он буде тај који ће у ефендијин гроб сићи прe њега, дочекати табут с ефендијиним телом и положити га у раку”.

О том догађају је писао и један од највећих српских писаца Меша Селимовић, описујући муфтију Курта као ”динамичног, племенитог, неустрашивог човека” који је свој ”велики углед заложио да би спасавао људе из усташког затвора”. Захваљујући овом човеку наш писац је навео и да је на погребу ефендије, међу бројним окупљенима, било ”највише Срба—сељака из околине Тузле”, који су осећали дужност да се опртосте од човека, који их је спасао заједно са њиховим породицама.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *