Razlike između Prvomajskog i Đurđevdanskog uranka

Prvi maj ulazi u istoriju kao još jedan praznik kog su komunisti uspeli da nam nametnu, a to nije uspelo ni Turcima, ni Austrijancima, kao ni Nemcima. Nažalost, komunisti su postigli da sve što se tiče đurđevdanskog uranka (i svi bogati đurđevdanski običaji—kojih ima najviše nakon Božića) padne u zaborav. ”Đurđevdanak—hajdučki sastanak” se u komunizmu izgubio u roštiljanju i alkoholu koji je odneo i hajdučku tradicija u Srba.

Kao što su Božić zamenili proslavom Nove Godine ili Materice Osmim martom, tako su komunisti perfidno zamenili đurđevdanski za prvomajski uranak i zatrli narodno sećanje na jedan od najlepših praznika u Srba, po kome se Srbi razlikuju od svih drugih naroda. Čak su i Goranci ili naši Muslimani u Raškoj, Podrinju i Polimlju slavili Đurđevdan do današnjih dana iako su prestali da budu Pravoslavci.

Da ne pominjemo to da Prvomajski uranak često pada u posne dane, pred samo proslavljanje Vaskrsa.

Dok smo imali svoju državu i dok su njom vladali srpski kneževi i kraljevi, narod, devojke i deca su ranim jutrom na Đurđevdan odlazili u prirodu, umivali se u čistim rekama, izvorima i potocima, pevali rodoljubive, hrišćanske i tradicionalne pesme, pravili vence od poljskog cveća, igrali se i veselili i zatim odlazili svojim domovima na đurđevdanski ručak i popodne na slavske proslave.

Slavari su takođe u cik zore odlazili u prirodu da bi, sa prvim crkvenim zvonima koje su najavljivali jutrenje odlazili u svoje hramove, da bi nakon Liturgije osveštali slavske kolače i žurili kući da pripreme slavsku proslavu. I učitelji su na taj dan vodili decu iz škola u obližnju prirodu i sa srpskom decom slavili Đurđevdan, proleće i hajdučki sastanak.

Otkad postoji pomen Srba, postoje i podaci o proslavama Đurđevdanskog uranka, slaveći buđenje prirode i početak proleća. Ova tradicija je trajala i pre nego što je naš narod primio hrišćansku veru pre oko 1.300 godina i blagoslovom naše Crkve postala sastavni deo narodne proslave jednog od najvećih pravoslavnih svetaca. 

Danas su Srbi jedini narod na svetu koji 1. maj, Međunarodni praznik rada, proslavlja u prirodi, uz roštilj, a ne kao svi drugi narodi u atmosferi proslave prava radnika, uz sindikalna okupljanja u fabrikama i na trgovima.

I ne zaboravite, uranak nema apsolutno nikakve veze sa 1. majem. Mnogo je stariji, tradicionalniji, duhovniji i smisleniji za srpski narod koji zna svoju istoriju i tradiciju!

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram 

Tviter

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *