Разлике између Првомајског и Ђурђевданског уранка

Први мај улази у историју као још један празник ког су комунисти успели да нам наметну, а то није успело ни Турцима, ни Аустријанцима, као ни Немцима. Нажалост, комунисти су постигли да све што се тиче ђурђевданског уранка (и сви богати ђурђевдански обичаји—којих има највише након Божића) падне у заборав. ”Ђурђевданак—хајдучки састанак” се у комунизму изгубио у роштиљању и алкохолу који је однео и хајдучку традиција у Срба.

Као што су Божић заменили прославом Нове Године или Материце Осмим мартом, тако су комунисти перфидно заменили ђурђевдански за првомајски уранак и затрли народно сећање на један од најлепших празника у Срба, по коме се Срби разликују од свих других народа. Чак су и Горанци или наши Муслимани у Рашкој, Подрињу и Полимљу славили Ђурђевдан до данашњих дана иако су престали да буду Православци.

Да не помињемо то да Првомајски уранак често пада у посне дане, пред само прослављање Васкрса.

Док смо имали своју државу и док су њом владали српски кнежеви и краљеви, народ, девојке и деца су раним јутром на Ђурђевдан одлазили у природу, умивали се у чистим рекама, изворима и потоцима, певали родољубиве, хришћанске и традиционалне песме, правили венце од пољског цвећа, играли се и веселили и затим одлазили својим домовима на ђурђевдански ручак и поподне на славске прославе.

Славари су такође у цик зоре одлазили у природу да би, са првим црквеним звонима које су најављивали јутрење одлазили у своје храмове, да би након Литургије освештали славске колаче и журили кући да припреме славску прославу. И учитељи су на тај дан водили децу из школа у оближњу природу и са српском децом славили Ђурђевдан, пролеће и хајдучки састанак.

Откад постоји помен Срба, постоје и подаци о прославама Ђурђевданског уранка, славећи буђење природе и почетак пролећа. Ова традиција је трајала и пре него што је наш народ примио хришћанску веру пре око 1.300 година и благословом наше Цркве постала саставни део народне прославе једног од највећих православних светаца. 

Данас су Срби једини народ на свету који 1. мај, Међународни празник рада, прославља у природи, уз роштиљ, а не као сви други народи у атмосфери прославе права радника, уз синдикална окупљања у фабрикама и на трговима.

И не заборавите, уранак нема апсолутно никакве везе са 1. мајем. Много је старији, традиционалнији, духовнији и смисленији за српски народ који зна своју историју и традицију!

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм 

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *