Бадњи дан и Бадње вече

Као што знате, дан уочи Божића зове се „Бадњи дан“, а ноћ која следи „Бадње вече“, због тога што се тога дана и те, вечери бденише тј. бди (не спава), већ са очекује најсвечанији моменат у историји рода људског Рођење Богомладенца и Спаса нашега Исуса Христа.

Због тог бдења се и симбол Христа, ког са нарочитим обредом уносимо у домове своје, зове Бадњак.

Бадњак је обично младо церово или храстово дрво и има додира са нашом предхришћанском обичајном традицијом. 

Међутим, у складу са нашом црквеном и народном традицијом, овај обичај првенствено води порекло од оне чудесне божанствене витлејемске ноћи, када се у пастирској пећини родио Спаситељ човечанства. Пастири, који „чуваху ноћу стражу код стада својега ложили ватру и грејали се. На глас анђела Господњег, који им се јави и рече: Не бојте се; јер, гле, јављам вам велику радост… Наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама… Када су, по договору, пошли до Витлејема да виде шта се тамо догодило што им каза Господ“ насекли су дрво налик на бадњак и понели доста грана да наложе ватру и поред Новорођенчета и поред Мајке Његове, јер је ноћ у којој се родио Христос у пећини беше веома хладна.

Временом у нашем народу развио се читав култ везан, како за Бадњак, Бадњи дан тако и за Бадње вече. 

На Бадњи дан, устаје се изјутра рано, домаћин или неко од мушке чељади постаје Бадњачар, одлази у шуму, са секиром у руци. Када нађе храстић или церић погодан за Бадњак (прав и гранат а толико велики да га може на рамену донети до куће), обред сечења Бадњака почиње крсним знаком.

Бадњачар се најпре прекрсти—у име Оца и Сина и Светога Духа и изговори кратку молитву: „Помози Боже и Бадњаче свети!“ Затим секиром у три маха, у име Свете Тројице, пресече дрво тако да падне на источну страну зато што ће са истока Господ Исус Христос доћи по други пут на Земљу. Онда пронађе дрен, одсече грану и каже: „На здравље нам било!“ 

После тога Бадњак стави себи на десно раме и однесе кући певајући Божићни тропар: „Рождество твоје Христе Боже наш, возсија мирови свјет разума, в њем бо звјездам служашчиј звездоју учахусја, тебје клањатнсја солнцу правди и тебје вједети с висоти востока, Господи слава тебје.“

До ноћи Бадњак стоји пред кућом, у дворишту, а у вишеспратницама у граду, где је Бадњак церова или храстова гранчица са прутићем дрена и шачицом сламе, што се купује на пијаци, Бадњак стоји у предсобљу стана. 

А када падне Бадње вече, бадњачар поново узима Бадњак и дренову грану, ставља га себи на десно раме и уноси у кућу. Тада он свечаним гласом поздравља домаћицу и сву дечицу: „Помоз Бог и срећно вам Бадње вече!“ Домаћица са свом децом свечано одговара: „Бог ти добро дао и среће имао!“ 

И из сита посипа Бадњак житом, премазује га медом и прелива вином. Затим се прекрсти, целива Бадњак тамо где је премазан медом и преливен вином и Бадњачара у образ уз познато мирбожење у коме Бадњачар каже:

„Мир Божји — Христос се роди!“, а домаћица одговара: „Ваистину се Христос роди!“ Ово целивање Бадњака и мирбожење између Бадњачара и домаћице се понавља са свима укућанима.

Симболика овога сусрета је јасна. Господ Исус Христос у виду Бадњака, улази у дом наш и свим члановима домаћинства доноси здравље (дренов прутић), изобиље плодова земаљских (жито) и духовну радост (мед).

Бадњачар онда узме кадионицу, оде пред икону кућне Крсне Славе, пред којом је упаљено кандило, окади је, обиђе сва одељења у дому, да све замирише на тамјан и смирну, у све одаје поспе сламу и звечећи (сребрни) новац. У граду се завежљајчић сламе са дреновим прутићем обично стави испод стола на коме је припремљена бадњачка вечера. Док ово чини Бадњачар, односно домаћин куће, обично поје Божићни тропар: „Рождество твоје Христе Боже наш…“, 

И овај део обичаја на Бадње вече је пун смишљене хришћанске симболике. Када се Господ родио у пећини витлејемској, Пресвета Богородица га је повила у пелене и положила у јасле на сламу. Отуда и слама у свим одељењима нашега дома на Бадње вече када се Господ рађа. А када су мудраци источни, вођени звездом, дошли и поклонили Му се, даривали су Га златом, смирном и тамјаном. Отуда и у нашим домовима по свим одељењима окађеним смирном и тамјаном просут новац сребрни (звечећи) и златни. Ораси пак у сва четири угла куће симболички представљају Свету Тројицу, која влада васионом светом од Истока до Запада и од Севера до Југа.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *