Кочина крајина

КОЧИНА КРАЈИНА

„Немам писара ни других учених људи, но ћу ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу да у сваком манастиру запишу ДА ВИШЕ НИКАД КО ЈЕ СРБИН НЕМЦУ (Аустријанцу) НЕ ВЕРУЈЕ“. 

Алекса Ненадовић, кнез тамнавско-посавске кнежине је ово изјавио након пропасти Кочине крајине 1791. када су српски фрајкори (добровољачки одреди) уз помоћ Аустрије током Аустријско-турског рата 1788–1791 успели да ослободе велики део Поморавља и Шумадије, назвавши га по вођи српских добровољаца капетану Кочи Анђелковићу.

Након објаве рата 1788. године Кочин одред састављен од око 500 људи је извршио препад на Смедерево, а врло брзо заузео и Пожаревац. Након тога Османлије су отеране из Паланке, Баточине и Багрдана. Коча је, на крилима охрабреног рата, успео да заузме чак и Крагујевац док је на западу Србије Алекса Ненадовић дејствовао у ваљевском крају. На самом почетку рата, Срби (не Аустријанци) су вршили главне офанзивне акције.

Коча је добио чин капетана и златну медаљу због својих успеха у пресецању линије Ниш-Београд која је била кључна за Турке. Ипак, неактивност аустријских трупа је изазвала незадовољство међу Србима који су се повукли до Пожаревца у турској контраофанзиви. У јуну 1788. године Турци враћају Пожаревац, а Коча се пребацује у Банат.

Кочина крајина је нестала Свиштовским миром из 1791. године док су капетана Кочу, заједно са његових тридесет сабораца, Турци набили на колац код Текије на Дунаву.

У три наврата је српски народ одушевљено дочекивао аустријску војску као ослободилачку 1683–1690, 1717–1739 и 1788–1791 и прихватао се оружја попуњавајући веома проређене редове аустријске војске и то се сваки пут завршавало кобно и са великом несрећом.

Штавише, Аустријанци су на Србе и Србију увек гледали као на колонију коју треба освојити тако да се ту никада није могла изродити искрена веза савезништва и о томе нам најбоље сведоче речи кнеза Алексе Ненадовића са почетка нашег текста.

Аутор слике Горан Горски

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *