Патријарх Иринеј

Патријарх Иринеј

Патријарх Иринеј био је 45. поглавар на светосавском трону Српске православне цркве.

Родио се 27. августа 1930. године у породици благочестивих родитеља Здравка и Милијане Гавриловић из села Видове код Чачка и на крштењу је добио име Мирослав.

У родном селу завршио је основну школу, а после Гимназије у Чачку и Богословију у Призрену. Затим дипломира на Богословском факултету у Београду. По завршетку војне службе постављен је за суплента (професора) Призренске богословије.

Пре ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици од стране Патријарха српског Германа прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј. На дан Свете Петке исте године у цркви Ружици на Калемегдану је рукоположен у чин јеромонаха.

Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину.

За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на место ректора славне Богословије. Са те дужности је 1974. изабран за викара Патријарха српског са титулом Епископа моравичког.

За Епископа нишког изабран је 1975. године и Нишлије га памте као свог вишедеценијског епископа који је остао на тој дужности све до избора за патријарха српског 2010. године.

Након упокојења блаженопочившег патријарха српског Павла 2009. године, изабран је на Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве 22. јануара 2010. године за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског. Патријарх Иринеј је на том месту остао је све до своје смрти, 20. новембра 2020. године.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *